UJEDINjENE NACIJE – Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Južni Sudan pozvao je u utorak lidere zemlje da intervenišu kako bi zaustavili sukobe i seksualno nasilje i pozvao da se dvogodišnje odlaganje održavanja izbora ne koristi kao „praznik“.
Nikolas Hejsom rekao je Savetu bezbednosti UN da, iako je postignut primetan napredak u primeni mirovnog sporazuma iz 2018, ključni rokovi su propušteni zbog pogoršanja humanitarne krize. Prema predviđanjima, 9,4 miliona od otprilike 12 miliona ljudi u zemlji biće potrebna humanitarna pomoć sledeće godine, što je nazvao „alarmantom cifrom“.
Postojale su velike nade kada je Južni Sudan bogat naftom stekao nezavisnost od Sudana 2011. nakon dugog sukoba. Ali zemlja je kliznula u građanski rat u decembru 2013. uglavnom na osnovu etničkih podela kada su se snage lojalne predsedniku Salvi Kiiru borile protiv onih lojalnih potpredsedniku Rieku Mačaru.
Desetine hiljada ljudi je ubijeno u ratu koji je okončan mirovnim sporazumom iz 2018. koji je Kiira i Mačara spojio u vladu nacionalnog jedinstva koja je trebalo da održi izbore pre februara 2023. godine.
Sastanak Saveta bezbednosti usledio je posle prošlonedeljne objave da je vladajuća partija Južnog Sudana podržala Kiira – jedinog predsednika zemlje otkako je stekla nezavisnost – za još jedan mandat na izborima koji su sada zakazani za decembar 2024.
Hejsom je rekao da bi pravni i tehnički aranžmani za izbore trebalo da budu finalizovani uskoro.
Učinjen je prvi korak da se rekonstituiše Nacionalna izborna komisija, koja će upravljati izbornim procesom, rekao je on, ali pitanje kvota za žene i invalide ostaje nerešeno. On je takođe izrazio zabrinutost da su propušteni rokovi za donošenje akta političkih partija, rekonstituisanu komisiju za ocenu ustavnosti i formiranje odbora za izradu nacrta ustava.
„Zabrinuti smo što kašnjenja već imaju domino efekat na naredne ključne kriterijume“, rekao je Hejsom.
Na bezbednosnom frontu, izaslanik UN-a je izrazio zabrinutost zbog sukoba između naoružanih milicija koje izazivaju raseljavanje u severnim državama Džongli i Gornjeg Nila, i zabrinutost zbog nasilja među zajednicama u severnoj državi Vorap i tekućih racija stoke i sukoba u vezi sa migracijom u tri države Ekvatorije .
Sukobi duž strateški važnog koridora reke Nil „poprimili su etničku dimenziju, i ja osuđujem kršenja i zloupotrebe ljudskih prava koja uključuju ubistva, seksualno nasilje u sukobu, pljačku i raseljavanje velikih razmera“, rekao je on.
Hejsom, koji je na čelu mirovne misije UN-a u Južnom Sudanu, rekao je da nakon diplomiranja prvog kontingenta ujedinjenih snaga vlada sada mora da preduzme mere da ih rasporedi u žarišta „da služe kao istinski nacionalna vojska“.
On je naglasio da je „pogoršanje humanitarne krize… podsetnik na imperativ za strane da ispune svoje obaveze iz mirovnog sporazuma“.
Američki politički savetnik Džon Keli ponovio je Hajsomov poziv tranzicionim liderima zemlje da ispune mirovni sporazum i pozabave se neposrednim pitanjima, uključujući tekuće nasilje u državama Gornjeg Nila i Džonglija, i tešku humanitarnu situaciju.
U nasilju u Gornjem Nilu navodno je ubijeno oko 500 civila i raseljeno još 15.000, rekao je on.
„Potpuno je jasno da lideri Južnog Sudana moraju da reše ovu krizu“, rekao je Keli. „Hitno pozivamo lidere Južnog Sudana da reaguju odmah i prekinu nasilje“, kao i prijavljene povrede ljudskih prava, uključujući seksualno nasilje i silovanje i grupno silovanje devojčica od 8 godina.
Na političkom planu, Keli je rekao da su Sjedinjene Države ponovo razočarane odlukom lidera Južnog Sudana da produže tranziciju i odlože izbore za još dve godine, „upako u protekle četiri godine nisu uspele da u potpunosti ispune obaveze koje su preuzele u Revitalizovan mirovni sporazum iz 2018.”
