Ruske snage granatirale su u četvrtak celu liniju fronta u regionu Donjecka u istočnoj Ukrajini, rekli su ukrajinski zvaničnici, deo onoga što je izgledalo kao smanjena ambicija Kremlja da obezbedi samo veći deo zemlje tvrdilo je.
Najžešće borbe bile su u blizini gradova Bahmut i Avdiivka, rekao je guverner regiona Pavlo Kirilenko u TV intervjuu. Artiljerija je udarila u grad Toreck jugozapadno od Bahmuta, ubivši jednog civila i oštetivši 12 zgrada, rekao je Kirilenko, prenosi Rojters.
On je rekao da je „cela linija fronta granatirana“ i da ruske trupe takođe pokušavaju da napreduju u blizini Lajmana, koji su ukrajinske snage ponovo zauzele u novembru, što je jedan od brojnih neuspeha koje je Rusija pretrpela od invazije na svog suseda u februaru.
U Bahmutu i drugim delovima regiona Donjecka koji su susedni pokrajini Lugansk, ukrajinske snage su se suprotstavile baražima iz raketnih bacača, svedoči Rojters.
Ukrajinska vojna komanda saopštila je da je ruska artiljerija napala civilnu infrastrukturu u gradovima Kupijansk i Zoločiv u severoistočnom regionu Harkova i Očakov u Mikolajvskoj oblasti. Ukrajinske protivvazdušne jedinice oborile su u četvrtak uveče nekoliko raketa obučenih u oblasti Harkova, rekao je guverner Oleh Sinehubov u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Rojters nije bio u mogućnosti da proveri izveštaje sa ratišta.
Podsećajući da, uprkos neprijateljstvima, Rusija održava linije komunikacije sa Zapadom, Vašington je rekao da je Moskva oslobodila američku košarkašicu Britni Griner u zamenu za oslobađanje ruskog trgovca oružjem Viktora Buta.
Bela kuća je saopštila da razmena zatvorenika neće promeniti njenu posvećenost narodu Ukrajine.
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je u četvrtak zakon o odbrani koji Ukrajini obezbeđuje najmanje 800 miliona dolara dodatne bezbednosne pomoći sledeće godine.
Odvojeno, američki državljanin kome je ruski sud naredio deportaciju zbog domaćeg spora napustio je Rusiju kasno u četvrtak.
Papa Franja se u Rimu slomio i zaplakao dok je pominjao stradanje Ukrajinaca tokom tradicionalne molitve.
„Bezgrešna Bogorodice, danas bih želeo da Vam prenesem zahvalnost ukrajinskog naroda (za mir)“, rekao je pre nego što su ga preplavile emocije i morao je da stane.
Fransis, koji je kasnije mogao da nastavi da govori, pominjao je Ukrajinu u skoro svim svojim javnim nastupima od invazije i postajao je sve kritičniji prema Rusiji.
Predsednik Vladimir Putin je dao oprečne izjave o ciljevima rata, ali je sada jasno da ciljevi uključuju izvesno proširenje ruskih granica, za razliku od komentara datih na početku „specijalne vojne operacije“, kada je rekao da planovi Moskve nisu uključivali okupacije ukrajinske zemlje.
Kremlj je u četvrtak saopštio da je i dalje spreman da obezbedi barem najveći deo teritorija na istoku i jugu Ukrajine koje je Moskva proglasila delom Rusije, ali izgleda da odustaje od zauzimanja drugih teritorija na zapadu i severoistoku koje je Ukrajina ponovo zauzela.
Moskva je u oktobru proglasila da je pripojila četiri provincije – koje naziva „nove teritorije“ – ubrzo nakon održavanja takozvanih referenduma koje su Ukrajina, Zapad i većina zemalja Ujedinjenih nacija odbacile kao lažne i nezakonite.
Iako je Moskva jasno stavila do znanja da želi da preuzme potpunu kontrolu nad Donjeckom i Luganskom – dva uglavnom rusko govorna regiona, poznata kao Donbas – ostavila je nejasno koliko Zaporožja i Hersona pripaja.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da će njegove trupe na kraju isterati Rusiju sa svih osvojenih teritorija, uključujući poluostrvo Krim koje je Rusija anektirala 2014. godine, a koje se nalazi između Crnog i Azovskog mora.
U naselju Posad-Pokrovske u južnom regionu Hersona, koje je ponovo zauzela Ukrajina, neki seljani su se vratili u kuće oštećene ili pretvorene u ruševine ruskim granatama, postavljene u pejzaž oborenih stubova i istrošene municije.
Zelenski je u svom video obraćanju u četvrtak uveče odao počast četvorici policajaca ubijenih od mina u provinciji Herson.
„Ovo je možda još žešće i prevrtljivije od terora sa raketama“, rekao je Zelenksij, čija se zemlja suočila sa baražom ruskih raketnih i dronova. „Jer ne postoji sistem protiv mina koji bi mogao da uništi bar deo pretnje kao što to rade naši protivvazdušni sistemi.
On je optužio ruske snage da namerno ostavljaju zakopane nagazne mine, kopnene mine, minirane zgrade, automobile i infrastrukturu na mestima koja su napustili pod pritiskom ukrajinske vojske.
Ruske pomorske snage oborile su u četvrtak ukrajinski dron iznad Crnog mora, saopštio je guverner Sevastopolja, važne luke i najvećeg grada na Krimu, koji je postavio Rus.
