Poput gumenih izbočina na dnu čarapa za bebe, mikrostrukture na jastučićima šapa medveda nude dodatno trenje, izvještavaju naučnici 1. novembra u Journal of the Roial Societi Interface. Izbočine jastučića mogu sprečiti da polarni medvedi skliznu na snegu, kaže Ali Dhinojvala, naučnik za polimere sa Univerziteta Akron u Ohaju koji je takođe proučavao moć lepljenja stopala gekona (SN: 8/9/05).
Nathaniel Orndorf, naučnik o materijalima u Akronu koji se fokusira na led, adheziju i trenje, bio je zainteresovan za rad Dhinojvaline laboratorije na gekonima, ali „ne možemo stvarno staviti gekone na led“, kaže on. Pa se okrenuo polarnim medvedima.
Orndorf se udružio sa Dhinojvalom i Ostinom Garnerom, biologom za životinje sada na Univerzitetu Sirakuza u Njujorku, i uporedio šape polarnih medveda, mrkih medveda, američkih crnih medveda i sunčanog medveda. Svi osim sunčanog medveda imali su izbočine na šapama. Ali izbočine polarnih medveda izgledale su malo drugačije. Za dati prečnik, njihove izbočine su obično veće, otkrio je tim. Eksperimenti sa 3-D štampanim modelima izbočina sugerišu da ta dodatna visina znači veću vuču na snegu napravljenom u laboratoriji.
Do sada naučnici nisu znali da oblik kvrga može napraviti razliku između hvatanja i klizanja, kaže Dhinojvala.
Jastučići šapa polarnog medveda takođe su obrubljeni krznom i manji su od onih kod drugih medveda, izvještava tim, adaptacije koje bi mogle omogućiti arktičkim životinjama da očuvaju toplinu tijela dok gaze po ledu. Manji jastučići uglavnom znače manje nekretnina za hvatanje zemlje. Dakle, jastučići koji se dodatno prijanjaju mogu pomoći polarnim medvedima da maksimalno iskoriste ono što imaju, kaže Orndorf.
Uz neravne jastučiće, tim se nada da će proučiti nejasne šape i kratke kandže polarnih medveda, što bi takođe moglo omogućiti životinjama neklizajući stisak.
