Bila su to najbolja vremena, bilo su to najgora vremena. Bar kada je reč o eksploataciji uglja.
Nakon godina pada, potražnja za zagađujućim fosilnim gorivom je ove godine porasla dok se Evropa bori da zameni ruski gas, a rudari uglja zarađuju novac u ruke.
Pošto cene uglja dostižu rekordno visoke, kompanije bi normalno proširile svoje poslovanje, ali projekti su ostavljeni na stolu jer većina zapadnih banaka ostaje pri klimatskim obećanjima da će ograničiti kreditiranje sektora, prema desetak rukovodilaca i investitora rudarskih kompanija.
„Ako sada imate posao sa bankom, to je lakše. Ako želite da izgradite novi rudnik, zaboravite, to je postalo nemoguće“, rekao je Gerhard Ziems, glavni finansijski direktor australijskog rudara uglja Coronado Global Resources Inc.
Potražnja za fosilnim gorivom je toliko jaka da neki rudari kažu da umesto toga prodaju koksni ugalj koji koriste proizvođači čelika elektroenergetskim kompanijama. Termalni ugalj niže vrednosti koji se koristi u elektranama trgovao se iznad koksnog uglja po prvi put u junu.
„To je luda situacija“, rekao je Zims iz Koronada, uporedivši to sa trgovanjem srebrom po višoj ceni od zlata.
Referentni australijski termalni ugalj iz Njukasla je na početku 2020. gubio cenu od oko 50 dolara po toni pre nego što se popeo na više od 150 tona početkom 2022. Potom je skočio na rekordno visok nivo iznad 400 dolara po toni u septembru dok su zemlje očajnički tražile alternative ruskom gasu .
Ali s obzirom na to da su zapadne banke pod pritiskom akcionara da pokažu akciju u vezi sa klimatskim promenama, rukovodioci u oblasti uglja kažu da moraju da traže alternativno finansiranje kako bi iskoristili povoljnu pozadinu, preko javnih tržišta, finansiranja pre prodaje, trgovačkih kuća, privatnih kompanija i investicioni fondovi.
Za neke je čak samo pitanje pronalaženja zajmodavca za osnovne finansijske usluge.
Ubrzo nakon što je severnoamerički rudar Bens Creek Group (BENB.L) uvršten na londonskom AIM-u u oktobru prošle godine, Lloids Banking Group (LLOI.L) je povukla svoje bankarske usluge iz kompanije zbog promene politike u vezi sa ugljem.
Lloids je u februaru rekao da će prestati da finansira rudare koji ostvaruju više od 5% svog prihoda od termalnog uglja do kraja ove godine i da više neće pružati opće namjensko bankarstvo novim kupcima koksajućeg uglja.
Menadžerima Bens Krika su bili potrebni meseci i desetine odbijenica pre nego što su uspeli da otvore bankovni račun u filijali Državne banke Indije (SBI.NS) u Britaniji, rekao je Rojtersu izvršni direktor Adam Vilson.
„Niko nije imao ovakva pitanja pre pet godina“, rekao je on.
Lloids je odbio da komentariše odnose sa pojedinačnim klijentima.
Slična je priča i za Minergi Limited (MIN.BT), startup na listi u Bocvani koji želi da finansira svoje planove širenja.
„U ovoj fazi istražujemo sve opcije, ali komercijalno bankarstvo nije nužno dostupno“, rekao je izvršni direktor Minergija Morne du Plesis.
Kompanija sada želi da smanji svoj dug i finansira svoj projekat da udvostruči godišnji kapacitet rudarstva na oko 3 miliona tona prodajom dodatnih akcija, kao i listingom na Londonskoj berzi sledeće godine.
Du Plesis je rekao da se Minerdži mučio da obezbedi jednostavne bankarske usluge, kao što su prekoračenja ili krediti za kupovinu vozila. „Pošto smo u uglju, jer smo startap biznis, oni to ne bi ni razmatrali“, rekao je on.
Uprkos pritisku na zapadne zajmodavce, očekuje se da će globalna ulaganja u snabdevanje ugljem ove godine porasti za oko 10 odsto na 116 milijardi dolara, pri čemu će Kina prednjačiti, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku.
Uglavnom zahvaljujući Kini, očekuje se da će investicije u ugalj ove godine biti u skladu sa 2015., kada su vlade potpisale Pariski klimatski sporazum koji ima za cilj da zadrži globalno zagrevanje ispod 2 stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim nivoima.
Analitičari, međutim, kažu da Kina troši većinu uglja koji iskopava, pa je malo verovatno da će povećana proizvodnja u zemlji imati veliki uticaj na količinu uglja kojim se trguje na globalnom tržištu – ili njegovu trenutnu visoku cenu.
Pošto je teško doći do finansiranja od zapadnih banaka, rudari uglja izvan Kine su se ove godine više okrenuli tržištima kapitala.
Od 11. novembra, prikupili su 2,2 milijarde dolara putem javnih tržišta, što je povećanje sa 1,3 milijarde dolara u istom periodu 2021. godine i najviše u periodu od 2017. godine, pokazali su podaci Refinitiva.
Ali analitičari kažu da prikupljanje sredstava nije bilo dovoljno da nadoknadi milijarde dolara pozajmljivanja zapadnih banaka koje su nestale u poslednjih nekoliko godina.
Ekološka lobistička grupa Reclaim Finance kaže da 96 banaka sada ima politiku ograničavanja finansijskih usluga na sektor uglja.
Najveći zapadni zajmodavac rudarima uglja u 2020. bila je Deutsche Bank (DBKGn.DE) sa 538 miliona dolara, a zatim Citi sa 300 miliona dolara. Do 2021., to je palo na 255 miliona dolara za Deutsche i 218 miliona dolara za Citi, prema podacima koje je prikupio Reclaim Finance.
„Što se tiče eksploatacije termalnog uglja, svaka transakcija u eksploataciji uglja zahteva pojačani pregled rizika po životnu sredinu“, rekao je portparol Dojčea, dodajući da banka ažurira svoju politiku uglja.
Sada kompanije koje zavise od uglja za više od 50% svojih prihoda moraju pokazati kredibilne planove za diversifikaciju da bi dobile finansiranje od Deutsche. Firme bez takvih planova biće povučene iz portfelja banke do 2025. godine, rekao je portparol.
Citi je odbio da komentariše.
Brojne banke uključujući ANZ, Banku Montreala, Barclais, BNP Paribas, Commonvealth Bank, Santander, Standard Chartered, RBC i UniCredit finansirali su rudare uglja 2020. godine, ali nisu 2021. godine, pokazali su podaci Reclaim Finance.
Minergi du Plessis kaže da je otkako su cene uglja porasle, bilo više razgovora o potencijalnim izvorima gotovine, od investitora u kapital preko predloga za refinansiranje duga do finansiranja trgovine.
„Postoji otvorenost da se o tome razgovara, jer je ugalj sada popularna reč, pa je razgovor lakši. Da li se nešto materijalizovalo? Ne, nije“, rekao je on.
Bens Krik je kotirao dionice dijelom zbog nedostatka apetita banaka da podrže bilo kakvu ekspanziju ekspanzije uglja, rekao je izvršni direktor Vilson.
Kompanija bi trebalo da udvostruči proizvodnju na oko milion tona sledeće godine, iako Vilson ne očekuje da će trenutne visoke cene značajno povećati proizvodnju uglja na globalnom nivou, pošto je malo verovatan razvoj novih rudnika i infrastrukture koja im je potrebna, kao što je železnica, s obzirom na neizvesno dugo -ročni izgledi za ugalj.
Neki investitori koji kupuju akcije u prikupljanju sredstava i listingu kompanija za ugalj slažu se da dugoročni planovi postaju prošlost za rudare, ali kažu da su kratkoročni prinosi privlačni.
„Istorijski gledano, izvršni direktori rudarstva nisu želeli da vrate gotovinu akcionarima, koristili su je da povećaju proizvodnju ili kupuju konkurente“, rekao je Džonatan Baret, glavni investicioni direktor kompanije Luminus Management, koja poseduje akcije u američkom rudaru uglja Arch Resources Inc.
„Ali u poslednjih godinu-dve oni su shvatili da je najbolji način za njih da stvore vrednost za akcionare da vrate gotovinu za razliku od ekspanzije, jer je to mnogo bolja i manje rizična upotreba kapitala“, rekao je on.
Baret i njegov poslovni partner Robert Felice pokrenuli su u oktobru fond Iris TIME uz podršku bogatih porodica kako bi se fokusirali na nemodne sektore sa atraktivnim novčanim tokovima, kao što je ugalj.
Velike dividende i programi otkupa akcija u industriji znače da biste u nekim slučajevima mogli da vratite celokupnu kapitalnu investiciju za oko dve godine, rekao je Baret.
„Većina ovih momaka prikuplja novac i pokušavaju da smanje svoje oslanjanje na banke, jer su videli koliko brzo banke okreću industriju.“