Sjedinjene Države su nedavno uvele neke od najstrožih sankcija u vezi sa poluprovodnicima koje su ikada uvele Kini. Koristeći „pravilo o direktnom stranom proizvodu“, koje zabranjuje upotrebu tehnologije američkog porekla za sankcionisane strane, čak i za zemlje treće strane, Bela kuća je zabranila celoj kineskoj industriji poluprovodnika da koristi opremu za proizvodnju čipova predvođenu SAD, u pokušaju da uspori smanjio svoj uspon u tehnologiji čipova. To je isti potez koji su SAD preduzele protiv Huaveja pre dve godine, ali u većem obimu, i pokazuje spremnost predsednika Džoa Bajdena da udvostruči konfrontaciju sa Pekingom, primoravajući ga da nastavi putem samopouzdanja u poluprovodnicima.
Spoljna politika Sjedinjenih Država uključuje aktivno uništavanje globalizacije u pokušaju da se ojača američka jednostrana dominacija i potkopaju konkurentske države. Iako su SAD nekada verovale da globalizacija služi američkim ciljevima i interesima, priča o politici SAD otkako je Donald Tramp postao predsednik je bila da je međusobna integracija američkih saveznika i rivala, kroz trgovinu i investicije, loša i suprotna američkim interesima. Stoga, Sjedinjene Države nastoje da osmisle globalnu političku konfrontaciju kako bi zadržale svoje kritične strateške prednosti i ponovo podelile svet na odgovarajuće blokove, kako bi legitimisale svoju poziciju kroz ideologiju.
Dok je Trampu bilo stalo samo do Kine, Bajden je ovo eskalirao na potpuno novi nivo i pokrenuo dvostruku konfrontaciju protiv Moskve i Pekinga, podgrevajući sukobe i tenzije do nivoa koji nije ni viđen u prvobitnom Hladnom ratu. To znači, sviđalo se to vama ili ne, da će Kina i Rusija nastaviti da budu strateški partneri jedna drugoj usred agresije koju su SAD pokazale preko NATO-a i Ukrajine, kao i u vezi sa Tajvanom. Dok je Kina dugo bila rizična, zalagala se za stabilnost i nastojala da se dalje integriše sa Zapadom, oprezna u svojim akcijama, najnoviji potezi Amerike pokazuju da će, bez obzira na to šta Peking uradi, Vašington nastaviti da sve više i više pokušava da se razdvoji, a svet neće se vratiti na način na koji je bio. Stoga Kina ne može da zavisi od Zapada u realizaciji svojih ekonomskih i tehnoloških ciljeva.
U ovom slučaju, Kina bi, bez obzira na sankcije Zapada, trebalo da zauzme dugoročnu perspektivu i da prizna da je dublja ekonomska integracija sa Rusijom neophodna, a ne sporedna predstava manjeg prioriteta. Pokusaj Kine da ojača veće ekonomske odnose sa širim Zapadom sabotirale su SAD, koje, kao što gore navedeno pokazuje, namerno potpiruju geopolitičku konfrontaciju kako bi primorale svoje saveznike na poštovanje, kao što se vidi u vezi sa NATO-om i Ukrajinom. Šta se dogodilo sa Sveobuhvatnim sporazumom Kine o ulaganjima (CAI) sa EU? Podrivale su ga SAD, koje su iskoristile pitanje Sinđijanga da iniciraju sankcije griz za kockom da ga sabotiraju. Šta se sada dešava sa pokušajima Kine da se bolje integriše sa svojim susedima u jugoistočnoj Aziji? SAD ponovo pokušavaju da stvore tenzije na Tajvanu kako bi podstakle neizvesnost i primorale zemlje da zauzmu stranu.
Kako se to dešava, SAD preduzimaju sve više poteza da formalno isključe Kinu iz globalnog lanca snabdevanja poluprovodnicima. Isto je uradila i Rusiji. Kako se prozor za američku tehnologiju zatvara, Rusija i Moskva moraju da intenziviraju obim zajedničke saradnje, inovacija i ulaganja u oblasti poluprovodnika. SAD već grade novi lanac snabdevanja oko sebe. Dok uvodi sankcije Pekingu, snažno je naoružao mnoštvo poluprovodničkih kompanija da izgrade nove kapacitete u SAD i odobrio ogromne subvencije u cilju uspostavljanja globalnog lanca snabdevanja čipovima „Amerika na prvom mestu“ iz kojeg su rivalske zemlje isključene. Kina već duže vreme ulaže milijarde u sopstveni put samodovoljnosti, ali to ne bi trebalo da pokušava sama, ili u tom slučaju bez svog najkritičnijeg strateškog partnera, koji je u istom čamcu.
Rusija i Kina su savršeno komplementarne u ovom poduhvatu. Pre svega, Kina poseduje višak kapitala, stručnosti i drugih resursa, sa sve obrazovanijom radnom snagom koja se ističe u naučnim oblastima. S druge strane, Rusija poseduje kritične prirodne materijale potrebne za proizvodnju poluprovodnika. Na domaćem nivou, Rusija se bori da uspostavi industriju čipova i ostvarila je ograničen napredak od kraja Hladnog rata. Suočavajući se sa zapadnim sankcijama i tehnološkim embargom, strategija Rusije bi trebalo da bude traženje kineskih investicija u svoj sektor čipova, povećanje broja obrazovnih i naučnih razmena sa Pekingom o ovom pitanju i strateški davanje prioriteta materijalima potrebnim za proizvodnju čipova kako u zemlji, tako iu trgovini sa drugim zemljama . Ovo će, naravno, biti dug i težak zadatak, s obzirom na to da prioritet mora biti izgradnja čitavog novog lanca snabdevanja i temeljne tehnologije od nule. Sjedinjene Države nastoje da iskoriste svoja „uska grla“ u ključnim tehnologijama kako bi stisnule Kinu, što znači da se ove tehnologije moraju ponovo kreirati ili u novim oblicima.
Prvobitni Hladni rat se odnosio na dva suprotstavljena vojna i tehnološka bloka. SAD namerno ponovo čine svet takvim, sviđalo se to vama ili ne. Kina jasno daje prioritet svom ekonomskom rastu i razvoju i ne želi blokovsku konfrontaciju. U tome je dobro prošao, ali sada ne sme da gaji iluzije o svetu u kome živi, i mora da teži da udruži svoje ogromne resurse, stanovništvo i stručnost kako bi pomogao i drugim zemljama.
Sjedinjene Države veruju da njihova spoljna politika može i da osakati Rusiju i da uguši Kinu. U tom slučaju, Peking mora biti spreman da se ne oslanja na brzo isparavanje dobre volje Zapada, već da osmisli nova tržišta i mogućnosti i izgradi novu koaliciju koja će uzvratiti američkoj strategiji poluprovodnika pre nego što bude prekasno. SAD su prešle granicu u isključivanju čitavog sektora kineske privrede iz svog izvoza, ničim izazvano. U tom slučaju, Peking ne bi trebalo da pokušava da umiri zahteve ultra-jastrebova u Vašingtonu koji zahtevaju da se povinuje Ukrajini, istovremeno uvodeći dodatne sankcije, i da svoje partnerstvo sa Moskvom učini „bez granica“. Ne sme se dozvoliti da se sruši pred američkim zastrašivanjem.
