VAŠINGTON – Japan i druge zemlje koje su suočene sa posledicama rastućeg američkog dolara nisu našle malo utehe na prošlonedeljnim sastancima globalnih finansijskih zvaničnika, bez ikakvih znakova da je u toku zajednička intervencija u skladu sa „Sporazumom na Plazi“ iz 1985. Horizont, prenosi Rojters.
Uz snažan pritisak Japana, finansijski lideri Grupe sedam naprednih ekonomija uključili su frazu u saopštenje u sredu da će pažljivo pratiti „skorašnju volatilnost“ na tržištima.
Ali upozorenje, kao i pretnja japanskog ministra finansija Šuničija Suzukija o još jednoj intervenciji kupovine jena, nisu uspeli da spreče da valuta sklizne na nove 32-godišnje najniže vrednosti u odnosu na dolar kako se nedelja bližila kraju.
Iako je Suzuki možda pronašao saveznike koji gunđaju zbog posledica agresivnog povećanja kamatnih stopa američke centralne banke, on je priznao da plan za koordinisanu intervenciju nije u izradi.
„Mnoge zemlje su uvidele potrebu za oprezom u vezi sa efektom prelivanja globalnog monetarnog pooštravanja i pomenule su kretanje valute u tom kontekstu. Ali nije bilo diskusije o tome koji bi koordinisani koraci mogli da se preduzmu“, rekao je Suzuki na konferenciji za novinare o U četvrtak nakon što su prisustvovali odvojenim sastancima finansijskih lidera G7 i G20 u Vašingtonu.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen je jasno stavila do znanja da Vašington nema apetita za usklađenom akcijom, rekavši da je ukupna snaga dolara „prirodni rezultat različitih tempa monetarnog pooštravanja u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama“.
„U više navrata sam rekla da mislim da je tržišno određena vrednost za dolar u interesu Amerike. I nastavljam da se tako osećam“, rekla je ona u utorak, na pitanje da li bi razmotrila sporazum Plaza Accord 2.0.
Godine 1985, destabilizujući skok dolara podstakao je pet zemalja – Francusku, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države i tadašnju Zapadnu Nemačku – da se udruže kako bi oslabili američku valutu i pomogli u smanjenju američkog trgovinskog deficita. Nakon dogovora, nazvanog Plaza Accord za čuveni njujorški hotel u kojem je iskovan, dolar je pao za otprilike 25% svoje vrednosti tokom narednih 12 meseci.
Bez trenutnog interesovanja SAD za stvaranje takve vrste dogovora, druge zemlje moraju da pronađu načine da ublaže bol koji proizilazi iz jakog dolara, koji je primorao neke ekonomije u usponu da povećaju kamatne stope da bi branile svoje valute čak i po cenu hlađenja ekonomskog rasta više nego što žele.
Azijske zemlje u usponu su ove godine doživjele značajan odliv kapitala koji je uporediv sa prethodnim stresnim epizodama, povećavajući potrebu za kreatorima politike da izgrade rezerve likvidnosti i preduzmu druge korake da se pripreme za turbulencije, rekla je Sanjaia Panth, zamjenica direktora Međunarodnog monetarnog fonda za Aziju i Pacifik Odeljenje.
„Situacija za azijske ekonomije je veoma drugačija od one u kojoj su bile pre 20 godina“, pošto su zemlje akumulirale devizne rezerve koje ih čine otpornijim na spoljne šokove, rekao je Pant Rojtersu u četvrtak na marginama godišnjih sastanaka MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu.
„U isto vreme, rastući nivoi duga, posebno u nekim ekonomijama u regionima, predstavljaju zabrinutost,“ rekao je on. „Ne može se isključiti neki oblik tržišnog stresa.
Banka Koreje objavila je svoje drugo povećanje kamatne stope od 50 baznih poena u sredu i jasno stavila do znanja da je pad vona od 6,5% u odnosu na dolar u septembru koji je povećao troškove uvoza odigrao ključnu ulogu u odluci.
Guverner centralne banke Južne Koreje Ri Čang-jong rekao je u subotu da ne oseća interesovanje među američkim zvaničnicima da zaustave snagu dolara zajedničkom intervencijom.
Ali on je rekao da će neka vrsta međunarodne saradnje u vezi sa dolarom možda biti potrebna „posle određenog perioda“.
„Mislim da previše jak dolar, posebno u dužem vremenskom periodu, neće biti dobar ni za Sjedinjene Države, a zapravo razmišljam o dugoročnim implikacijama na trgovinski deficit, a možda bi se mogla desiti još jedna globalna neravnoteža. ,“ rekao je.
U Japanu, odgovornost je na vladi da se izbori sa ponovnim padom jena, delom uzrokovanim razlikama u politici između odlučnosti Federalnih rezervi da poveća kamatne stope SAD i rešenosti Banke Japana da zadrži troškove pozajmljivanja na izuzetno niskim nivoima.
Na konferenciji za novinare na kojoj je Suzuki izdao svoje upozorenje o oštrom padu jena, guverner BOJ-a Haruhiko Kuroda ponovo je isključio mogućnost povećanja stope.
Dolar je u petak skočio za oko 1% na novi maksimum od 32 godine od 148,86 jena, testirajući odlučnost vlasti da se bore protiv nemilosrdnog pada japanske valute. Dolar/jen je sada porastao za otprilike 2% u odnosu na nivoe kada je Japan intervenisao 22. septembra da kupi jen prvi put od 1998. godine.
Japanski kreatori politike rekli su da neće nastojati da brane određeni nivo jena, već će se umesto toga fokusirati na ublažavanje nestabilnosti.
Masato Kanda, najviši valutni diplomata u zemlji, rekao je novinarima u petak da su vlasti spremne da preduzmu „odlučnu akciju u bilo kom trenutku“ ako se nastave preterano nestabilni potezi jena.
Čak i ublažavanje naglih kretanja jena, međutim, moglo bi da bude izazov jer Kurodina uveravanja da će BOJ zadržati kamatne stope na negativnoj teritoriji daje investitorima zeleno svetlo da nastave sa dampingom valute.
„Nemoguće je preokrenuti opadajući trend jena solo intervencijom“, rekao je Daisaku Ueno, glavni forek strateg u Mitsubishi UFJ Morgan Stanlei Securities.
„Kada jen padne ispod 150 za dolar, teško je predvideti gde bi njegova depresijacija mogla da se zaustavi jer nema tehničke podrške grafikona do oko 160“, rekao je on.