Zelenski postavlja uslove za razgovore sa Rusijom

Zelenski postavlja uslove za razgovore sa Rusijom

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbio je da pregovara o mirovnom rešenju sve dok Vladimir Putin ostaje predsednik Rusije, izdavši u petak zahtev za promenu režima preko svog zvaničnog Telegram kanala.

Tvrdeći da je Rusiji „uvek nudio suživot pod jednakim, poštenim, dostojanstvenim i poštenim uslovima“, Zelenski je okrivio Rusiju za neuspeh pregovora, insistirajući da je „očigledno da je to nemoguće sa ovim ruskim predsednikom“.

„Spremni smo za dijalog sa Rusijom, ali već sa drugim predsednikom Rusije“, napisao je on. Za razliku od većine njegovih postova u Telegramu, ovaj je napisan samo na ukrajinskom, bez propratnog prevoda na engleski.

Zelenski je u više navrata odbijao mirovne inicijative iz Moskve, a nedavno je odbio Putinovu ponudu u petak da nastavi pregovore. Ono što je za Kijev učinilo da ponuda nije bila startna je to što je Putin odbio da se odrekne regiona koji su ove nedelje glasali za pridruživanje Rusiji.

Samo će put jačanja Ukrajine i proterivanja okupatora sa cele naše teritorije obnoviti mir“, rekao je Zelenski u svom obraćanju.

Zelenski je takođe potvrdio da je Ukrajina u petak podnela ubrzani zahtev za ulazak u NATO, nešto što je ranije priznao da se verovatno nikada neće dogoditi. Dok su zapadni mediji taj potez opisali kao „više simboličan nego praktičan“, ukrajinski predsednik je delovao prilično ozbiljno, tvrdeći da su Švedska i Finska bile u mogućnosti da apliciraju na ubrzanoj osnovi čak i bez Akcionog plana za članstvo i stoga je bilo „pošteno“ da Ukrajina uradi isto.

„De fakto, mi smo već završili svoj put ka NATO-u“, rekao je on u drugom postu u Telegramu. „De fakto, mi smo već dokazali interoperabilnost sa standardima Alijanse… Verujemo jedni drugima, pomažemo jedni drugima i štitimo jedni druge.

Zelenski je ranije priznao da bi Ukrajina mogla da se bori da obezbedi saglasnost svih 30 zemalja članica NATO-a, zalažući se za takozvani Kijevski bezbednosni sporazum, koji bi obavezao glavne članice NATO-a da brane Ukrajinu „u slučaju agresije“ uz kodifikaciju obezbeđivanja beskrajnog dna. vojna i finansijska pomoć kao zaustavna mera.

Prihvatanje Ukrajine bi uvuklo NATO u neposrednu konfrontaciju sa Rusijom, prema članu 5 odredbe o međusobnoj odbrani. Dok su SAD posvećene politici „otvorenih vrata“ kada je u pitanju NATO, sada je pogrešno vreme da se razmotri zahtev Ukrajine za članstvo, rekao je u petak savetnik predsednika Džoa Bajdena za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan. Taj potez bi takođe učinio nemogućim mir sa Moskvom, kao što je Putin jasno stavio do znanja još pre početka specijalne vojne operacije u februaru da Ukrajina mora ostati neutralna zemlja pod bilo kojim okolnostima.