Metaboličko zdravlje (normalan krvni pritisak, nivo šećera i holesterola u krvi, između ostalih faktora) utiče na efikasnost vakcinacije protiv gripa. Poznato je da je vakcinacija manje efikasna kod ljudi sa gojaznošću u poređenju sa onima sa zdravijim indeksom telesne mase (BMI), ali naučnici Dečje istraživačke bolnice St. Jude otkrili su da to nije sama gojaznost, već metabolička disfunkcija, koja čini razliku.
U studiji objavljenoj danas u Nature Microbiologi, istraživači su otkrili da je prebacivanje gojaznih miševa na zdravu ishranu pre vakcinacije protiv gripa, ali ne i posle, potpuno zaštitilo modele od smrtonosne doze gripa, uprkos BMI.
„Otkrili smo da su vakcine efikasno delovale ako je životinja u vreme vakcinacije metabolički zdrava“, rekla je autorka za korespondenciju Stejsi Šulc-Čeri, dr., Odeljenje za interakcije između domaćina i mikroba St. Jude i Centar izvrsnosti za istraživanje gripa i ko-direktor Response. „I suprotno je bilo tačno: bez obzira na to kako su miševi izgledali spolja, ako su imali metaboličku disfunkciju, vakcine nisu delovale dobro.“
Prethodno istraživanje je pokazalo da kada su bili izloženi virusu gripa, čak i nakon vakcinacije, 100% gojaznih miševa je podleglo bolesti. Suprotno prvobitnim očekivanjima naučnika, kada su se miševi koji su vakcinisani dok su gojazni vratili na zdravu težinu, rezultati se nisu poboljšali. Ovi sada spolja zdravi miševi i dalje su svi podlegli bolesti kada su bili izloženi pravom virusu. Samo prelazak na zdravu ishranu četiri nedelje pre vakcinacije poboljšao je preživljavanje, sa drastičnim efektom, uprkos visokom BMI.
„Bili smo uzbuđeni što smo videli ovaj efekat jer su miševi sa gojaznošću toliko podložni teškim bolestima i podležu infekciji“, rekla je Šulc-Čeri. „Dobijanje 100% preživljavanja sa vakcinom gde smo videli samo 0% preživljavanja je bilo impresivno.“ Poboljšano preživljavanje sugeriše da su istraživači otkrili veći osnovni princip koji određuje efikasnost vakcine protiv gripa.
Dok su proučavali kako metabolička funkcija utiče na reakcije vakcine protiv gripa, naučnici su otkrili da loše metaboličko zdravlje uzrokuje disfunkciju imunog sistema. T ćelije, primarne imune ćelije uključene u antivirusne odgovore, nisu uspele da deluju kod životinja koje su bile u nezdravom metaboličkom stanju u vreme vakcinacije, čak ni tokom kasnijeg izlaganja virusu. Čak i kada su životinje jele zdravu ishranu nakon vakcinacije i održavale normalan BMI, T ćelije protiv gripa su bile „zamrznute“ u tom disfunkcionalnom stanju.
Međutim, zdrava ishrana pre vakcinacije poboljšala je funkciju T-ćelija, što je rezultiralo snažnim odgovorom protiv gripa tokom kasnijeg izlaganja.
„T ćelije su bile u stanju bolje da rade svoj posao kod metabolički zdravih miševa u vreme vakcinacije“, rekla je Šulc-Čeri. „Nije bila stvar u broju ili vrsti. To je bila njihova funkcionalna aktivnost. Bilo ih je dosta u plućima, koji nisu radili. Zdrava ishrana ih je prebacila sa nefunkcionisanja na pravilno funkcionisanje, već samo ako je do promene došlo pre vakcinacije“.
Ranija zdrava ishrana je takođe poboljšala upalu. Proinflamatorni citokini su povećani kod gojaznih životinja. Šulc-Čerijev tim je otkrio da su se modeli takođe vratili na niži bazalni nivo citokina kada su prešli na zdravu ishranu pre vakcinacije.
„Zdrava ishrana je smanjila deo sistemske meta-inflamacije kod ovih životinja i povratile su neke od epitelnih urođenih imunih odgovora“, rekla je Šulc-Čeri. „Počeli smo da viđamo bolju signalizaciju stvari kao što su interferoni, za koje znamo da su problematični kod gojaznosti i uopšte smo videli da imuni sistem počinje da funkcioniše onako kako bi trebalo.
„Ono što smo otkrili i naglašavamo je da nije važan fenotip gojaznosti, već je u pitanju metaboličko zdravlje“, rekla je Šulc-Čeri. „Metaboličko zdravlje u tom trenutku vakcinacije je ono što zaista čini razliku.“
Studija je bila ograničena na miševe, ali otvara mogućnosti istraživanja za poboljšanje efikasnosti vakcine protiv gripa kod ljudi. Nalazi ukazuju na to da metode poboljšanja metaboličkog zdravlja mogu takođe poboljšati naknadne vakcinacije protiv gripa. S obzirom na nedavno uvođenje lekova za poboljšanje metabolizma, posebno agonista peptida 1 sličnog glukagonu (GLP-1), može postojati potencijal za kooperativni efekat.
„Ne znamo sa sigurnošću, ali ako je ishod upotrebe lekova GLP-1 gubitak težine i poboljšanje metaboličkog zdravlja, pretpostavili bismo da će to pomoći“, rekla je Šulc-Čeri. „Ali znamo da možemo bolje zaštititi naše ranjivo stanovništvo, a ova studija je početak za razumevanje kako.“
