Olovo, u svojim različitim oblicima, vekovima je korišćeno u svakodnevnim proizvodima, ali njegov dodatak benzinu imao je najrazorniji uticaj na zdravlje, navodi nova studija objavljena u Journal of Child Psychology and Psychiatry.
Amerikanci rođeni između 1966. i 1986. godine najviše su pogođeni ovom praksom, s procenjenim dodatnim brojem od 151 miliona poremećaja mentalnog zdravlja koji se ne bi pojavili bez upotrebe olovnog benzina. Utvrđeni su povećani slučajevi anksioznosti, depresije i ADHD-a, uz opšti pad savesnosti.
Dodavanje tetraetil olova benzinu počelo je 1921. godine kako bi se poboljšale performanse motora. Međutim, iako su posledice po zdravlje odmah uočene, industrijski interesi i politički pritisci minimizirali su zabrinutost. Tek sedamdesetih godina prošlog veka, kada je uvođenje katalizatora isključilo upotrebu olovnog benzina, započelo je postepeno ukidanje.
Nova istraživanja osvetljavaju dugoročne posledice: izloženost olovu smanjuje kognitivne sposobnosti, povećava rizik od kriminalnog ponašanja i smanjuje životne prihode. Olovo se veže za kalcijum u telu, ometajući vitalne funkcije, što dovodi do problema s bubrezima, kardiovaskularnim bolestima i mentalnim poremećajima.
Iako je olovni benzin zabranjen u SAD 1996. godine, posledice su i dalje prisutne. Čestice olova i dalje zagađuju ulice gradova poput Londona, a njihovo potpuno uklanjanje zahteva dodatna istraživanja i akcije.
Ova studija prvi put kvantifikuje društvene i zdravstvene posledice olovnog benzina, naglašavajući njegovu ulogu u oblikovanju modernog društva i pozivajući na veću pažnju na slične rizike u budućnosti.
