Nova studija koju je vodio Harvard Pilgrim Health Care Institute je identifikovala da su deficit u placentnoj ekspresiji gena faktora rasta 1 sličnog insulinu (IGFBP1) i nizak nivo IGFBP1 u cirkulaciji povezani sa insulinskom rezistencijom tokom trudnoće, naglašavajući potencijalni faktor rizika za razvoj gestacionog dijabetesa.
Studija „Nivoi IGFBP1 u placenti tokom rane trudnoće i rizik od insulinske rezistencije i gestacionog dijabetesa“ pojavljuje se u izdanju Nature Medicine od 16. aprila 2024. godine.
Gestacijski dijabetes, bolest koja može dovesti do višestrukih komplikacija u trudnoći i porođaju, najčešća je metabolička komplikacija trudnoće, koja pogađa 1 od 7 trudnoća. Postojeća istraživanja su pokazala da višak insulinske rezistencije u trudnoći doprinosi gestacionom dijabetesu, ali tačni uzroci ove rezistencije ostaju nejasni.
„Placenta—glavni pokretač promena u fiziologiji insulina u trudnoći—verovatno je ključni izvor hormona uključenih u razvoj gestacionog dijabetesa“, kaže Mari-Frans Hivert, vanredni profesor medicine na Harvardskoj medicinskoj školi na Harvard Pilgrim Health. Institut za negu i glavni autor studije. „Naš cilj je bio da otkrijemo nove faktore placente koji su umešani u gestacijski dijabetes, proučavanjem svih proteina eksprimiranih u tkivima placente, širom ljudskog genoma. Identifikovali smo placentni insulin sličan faktor rasta 1 (IGFBP1) kao sekretirani placentni faktor koji je verovatno uključen u regulaciju glukoze u ljudskoj trudnoći.“
Studija se zasniva na opsežnom istraživanju dr Hiverta o determinantama gestacionog dijabetesa koristeći genetiku i druge omične pristupe, i njihovu interakciju sa životnim stilom i faktorima životne sredine. Istraživački tim je sproveo sekvenciranje RNK u celom genomu na uzorcima placentnog tkiva okrenutih prema majci i izmerio identifikovane proteine u krvi sakupljene u višestrukim kohortama trudnoće sa različitim pozadinama.
Tim je identifikovao 14 gena čiji su nivoi ekspresije placentne RNK bili povezani sa insulinskom rezistencijom, pronalazeći najjaču povezanost sa genom IGFBP1. Merenjem nivoa IGFBP1 proteina u cirkulaciji, otkrili su da nivoi IGFBP1 rastu tokom trudnoće i da su 5 puta veći kod trudnica u poređenju sa onima van trudnoće, tvrdeći da je placenta jedan od glavnih izvora ovog proteina tokom trudnoće.
Rezultati takođe pokazuju da nizak nivo cirkulišućeg IGFBP1 u ranoj trudnoći može predvideti ko će verovatno razviti gestacijski dijabetes u kasnom drugom trimestru trudnoće. Konačno, tim je otkrio da se putanja nivoa IGFBP1 tokom trudnoće razlikuje kod ljudi koji imaju podtip gestacionog dijabetesa koji karakteriše insulinska rezistencija za koju je ranije pokazana veća verovatnoća da će razviti komplikacije u trudnoći.
„Identifikovanje novog proteina koji karakteriše podtip gestacionog dijabetesa je jedan dodatni korak ka razvoju precizne medicine za gestacijski dijabetes“, dodaje dr Hivert. „Moguće je da bi merenje IGFBP1 u prvom tromesečju moglo pomoći u identifikaciji ljudi koji su u riziku od razvoja gestacionog dijabetesa u ranoj trudnoći, potencijalno nudeći prozor za prevenciju. Nadamo se da ćemo sprovesti buduća istraživanja kako bismo se pozabavili da li ovaj protein igra uzročnu ulogu u regulaciji gestacionog glikemije.“
