Migrena povezana sa povećanim rizikom od komplikacija u trudnoći

Migrena povezana sa povećanim rizikom od komplikacija u trudnoći

Žene su neproporcionalno pogođene migrenom, posebno tokom reproduktivnih godina. Međutim, veza između migrene i nepovoljnih ishoda trudnoće nije dobro shvaćena. Nova studija istraživača iz Brigham and Vomen’s Hospital, jednog od osnivača zdravstvenog sistema Mass General Brigham, analizirala je podatke hiljada žena iz Studije zdravlja medicinskih sestara II kako bi procenila vezu između migrene i komplikacija u trudnoći.

U radu objavljenom u Neurologiji, tim izveštava da je migrena dijagnostikovana pre trudnoće povezana sa neželjenim ishodima tokom trudnoće, uključujući prevremeni porođaj, gestacijski hipertenziju i preeklampsiju, što sugeriše da migrena može biti klinički marker povišenog akušerskog rizika.

„Prevremeni porođaj i hipertenzivni poremećaji su neki od primarnih pokretača morbiditeta i mortaliteta majki i novorođenčadi“, rekla je prva autorka Aleksandra Perdju-Smit, doktorka, saradnica epidemiolog u Brigam i ženskoj bolnici i instruktor medicine na Harvardskoj medicinskoj školi. „Naši nalazi sugerišu da istorija migrene zahteva razmatranje kao važan faktor rizika za ove komplikacije i da bi mogla biti korisna u označavanju žena koje bi mogle imati koristi od poboljšanog praćenja tokom trudnoće.“

Žene imaju dva do tri puta veće šanse da dožive migrenu tokom života od muškaraca, a migrena je najčešća među ženama između 18 i 44 godine. Za neke, migrenske glavobolje mogu biti praćene aurom (5,5% populacije) , koji su obično poremećaji vida koji se javljaju pre početka glavobolje.

Nepovoljni ishodi trudnoće i migrena, posebno migrena sa aurom, su svaki dosledno povezani sa većim rizikom od koronarne bolesti srca i ishemijskog moždanog udara kod žena prema prethodnim studijama. Osnovna biologija odgovorna za ove rizike takođe može povećati verovatnoću komplikacija u trudnoći. Ali do danas, samo nekoliko malih ili retrospektivnih studija ispitalo je migrenu kao faktor rizika za komplikacije trudnoće. Nijedna prospektivna studija nije ispitivala rizike prema fenotipu aure (migrena sa aurom nasuprot bez aure).

Purdue-Smithe i kolege analizirali su podatke iz velike, perspektivne studije zdravlja medicinskih sestara II, koja je uključivala 30.555 trudnoća od 19.694 američkih medicinskih sestara. Istraživači su posmatrali migrenu i fenotip migrene (migrene sa i bez aure) i učestalost ishoda trudnoće koje su sami prijavili lekari pre trudnoće.

Zbog velike veličine ispitivane populacije i dostupnosti podataka o drugim zdravstvenim faktorima i faktorima ponašanja, istraživači bi mogli da kontrolišu potencijalne zbunjujuće faktore u svojim analizama, kao što su indeks telesne mase, hronična hipertenzija i pušenje.

Istraživači su otkrili da je migrena pre trudnoće bila povezana sa 17 procenata većim rizikom od prevremenog porođaja, 28 procenata većom stopom gestacijske hipertenzije i 40 procenata većom stopom preeklampsije u poređenju sa bez migrene. Migrena sa aurom je bila povezana sa nešto većim rizikom od preeklampsije nego migrena bez aure. Migrena nije bila povezana sa malom porođajnom težinom ili gestacijskim dijabetesom melitusom.

Učesnice sa migrenom koje su prijavile redovnu upotrebu aspirina (više od dva puta nedeljno) pre trudnoće imale su 45 procenata manji rizik od prevremenog porođaja. Radna grupa za preventivne usluge SAD trenutno preporučuje niske doze aspirina tokom trudnoće za osobe sa visokim rizikom od preeklampsije i one koje imaju više od jednog umerenog faktora rizika za preeklampsiju. Klinička ispitivanja su pokazala da niske doze aspirina tokom trudnoće takođe deluju na smanjenje stope prevremenog porođaja.

Međutim, Purdue-Smithe napominje da migrena trenutno nije uključena među indikacije za upotrebu aspirina u trudnoći. „Naši nalazi o smanjenom riziku od prevremenog porođaja kod žena sa migrenom koje su prijavile redovnu upotrebu aspirina pre trudnoće sugerišu da aspirin takođe može biti koristan za žene sa migrenom. S obzirom na opservacionu prirodu naše studije i nedostatak detaljnih informacija o dozama aspirina dostupna u kohorti, biće potrebna klinička ispitivanja da bi se definitivno odgovorilo na ovo pitanje.“

Neka druga ograničenja studije uključuju da su učesnici prijavili samo ako su imali lekarsku dijagnozu migrene, verovatno isključujući one koji nisu imali hroničnu ili tešku migrenu. Dalje, aura je procenjena nakon dijagnoze migrene i nakon mnogih trudnoća u kohorti, što je verovatno rezultiralo određenim stepenom obrnute uzročnosti u analizama koje su ispitivale fenotip migrene. Pored toga, kohortna studija se sastoji od pretežno ne-Hispanskih belaca sa relativno visokim socio-ekonomskim statusom i zdravstvenom pismenošću, što bi moglo ograničiti generalizaciju.