Postoji mnogo razloga da ograničite količinu masti u vašoj ishrani, a nova studija sugeriše da postoji još jedan unos koji treba dodati na listu: dijeta sa visokim sadržajem masti mogla bi da utiče na sposobnost vašeg mozga da reguliše vaš unos kalorija.
U testovima na pacovima, naučnici su primetili da se nakon dužih perioda hranjenja ishranom bogatom mastima i kalorijama, signalni put između mozga i creva očigledno poremeti, više ne reguliše potrošnju kalorija kako bi trebalo.
Ključ za ovaj put su ćelije u obliku zvezde u mozgu zvane astrociti, koje normalno reaguju na mnogo masti i kalorija koje se konzumiraju tako što koče unos hrane, balansirajući ono što se proguta.
„Vremenom se čini da astrociti postaju osetljivi na hranu bogatu mastima“, kaže Kirstin Brauning, profesorka neuronauka i bihejvioralnih nauka na Penn State College of Medicine.
„[Nakon] oko 10-14 dana konzumiranja dijete sa visokim sadržajem masti i kalorija, čini se da astrociti ne reaguju i sposobnost mozga da reguliše unos kalorija izgleda da je izgubljena.
Ovo remeti signalizaciju stomaka i odlaže kako se on prazni.“
Glodari korišćeni u istraživanju podeljeni su u grupe i hranjeni su visokom masnoćom i kalorijom tokom 1, 3, 5 ili 14 dana ili standardnom kontrolnom ishranom. Osim što je beležio unos hrane i telesnu težinu, tim je takođe koristio tehnike genetskog uređivanja za ciljanje i praćenje specifičnih neuronskih kola, uključujući astrocite.
Inhibiranjem astrocita u moždanom stablu, istraživači su uspeli da povežu ove ćelije sa smanjenom komunikacijom između creva i mozga i nedostatkom regulacije unosa hrane koja bi se normalno javljala tokom prvih 3-5 dana na dijeti sa visokim sadržajem masti.
Otkrili su da inhibirani astrociti oponašaju ono što se dogodilo normalnim miševima nakon nedelju ili dve na dijeti sa visokim sadržajem masti.
Još uvek nije sigurno kako astrociti kontrolišu šta se dešava u crevima, ali očigledno postoji neka vrsta veze.
„Tek treba da saznamo da li je gubitak aktivnosti astrocita i signalnog mehanizma uzrok prejedanja ili se javlja kao odgovor na prejedanje“, kaže Brauning.
Dok je studija analizirala samo navike u ishrani pacova, postoji dobar razlog da se veruje da se isto odnosi i na ljudska bića. Pošto je gojaznost ozbiljan problem za javno zdravlje, stručnjaci traže načine da je bolje razumeju i upravljaju njom.
Gojaznost povećava rizik od čitavog niza zdravstvenih problema, uključujući dijabetes tipa 2, koronarnu bolest srca, moždani udar i određene vrste raka. Takođe je povezan sa depresijom i drugim problemima mentalnog zdravlja.
Istraživači se nadaju da ćemo otkrivanjem više o „složenim centralnim mehanizmima“ iza odgovora mozga na prejedanje moći da razvijemo načine da ih ciljamo i smanjimo gojaznost u budućnosti.
„Želimo da saznamo da li je moguće reaktivirati očigledno izgubljenu sposobnost mozga da reguliše unos kalorija. Ako je to slučaj, to bi moglo dovesti do intervencija koje će pomoći u obnavljanju regulacije kalorija kod ljudi“, kaže Brauning.
