Takovski malinari ne brinu ni za plasman ni za cenu, veruju da je korišćenje nauke budućnost proizvodnje

Takovski malinari ne brinu ni za plasman ni za cenu, veruju da je korišćenje nauke budućnost proizvodnje

Dok većina malinara razmišlja o ovogodišnjim prinosima i kvalitetu roda, u takovskom kraju ne brinu ni za plasman ni za cenu. Veruju da je maksimalno korišćenje nauke budućnost proizvodnje: uz stručnu pomoć, primenjuju zaštitu voća bez ostataka pesticida i tržištu isporučuju zdrave plodove, piše RTS.

Proizvodnju malina u selu Klatičevo, nedaleko od Gornjeg Milanovca, počeli su na 70 ari. Sada imaju duplo više zasada i širi sortiment. Žele da uz nauku i primenu iskustava sa terena, dođu do najboljih rezultata, a i cene.

„Svi mi želimo da pojedemo i da popijemo nešto što je zaista kvalitetno, bez ostataka pesticida. Da plod bude bezbedan, zdrav i da kao takav plod možemo da plasiramo i na domaće i na zapadno-evropsko tržište i tržište Ruske Federacije, tako da je to naš primarni cilj i interes“, kaže Aleksandar Andrić, jedan od osnivača zadruge „Agrobobica“ iz Gornjeg Milanovca.

Da bi za sveže maline iz takovskog kraja bilo mesta na zahtevnom tržištu, uz savremenu tehnologiju važna je i stalna edukacija.

Aleksandar Hristof, konsultant holandske firme kaže da koriste insekte koji nisu štetni kako bi kontrolisali one koji jesu. „Tako kontrolišemo i količinu pesticida i dobijamo visok prinos zdravih plodova“, dodaje Hristof.

Takva proizvodnja traži pažnju, znanje i veštine, a stručnjaci ističu da je to i pravi put za opstanak sela.

„I da na taj način domaćinstvima koja se za ovo odluče i mladim ljudima koji žele da ostanu na selu, obezbedimo takva primanja i sigurnost ulaganja u budućnost“, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Nebojša Momirović.

U ovoj zemljoradničkog zadruzi žele da u edukaciji pomognu i kooperantima, kako bi uz kvalitet obezbedili i kontinuitet, što je jedan od ključnih uslova za tržište voća.