Agroekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić izjavio je da epidemija afričke kuge svinja predstavlja „tragediju za stočarstvo“ u Srbiji i da ukazuje na ozbiljne propuste u radu nadležnih veterinarskih službi.
Povodom podatka Ministarstva poljoprivrede da je zbog afričke kuge do sada uginulo ili eutanazirano gotovo 28.000 svinja, Ševarlić je izjavio rekao da epidemija ne bi dostigla te razmere da je sistem reagovao na vreme.
„To je tragedija za stočarstvo Srbije i pokazuje da nadležne službe, pre svega veterinarska inspekcija, nisu blagovremeno posvetile dovoljnu pažnju ovom problemu. Sigurno je da ne bi došlo do ovako katastrofalnih razmera da je bolest ranije otkrivena i suzbijena“, rekao je Ševarlić.
On smatra da se ekonomska šteta ne može procenjivati samo na osnovu broja uginulih ili eutanaziranih životinja, već da je presudna njihova proizvodna vrednost.
„Nije isto da li je stradala krmača, prase ili tovljenik. Krmače imaju višegodišnji reproduktivni značaj i njihov gubitak je višestruko veći od gubitka ostalih kategorija svinja. Zato nije dovoljno govoriti samo o ukupnom broju grla“, naveo je Ševarlić.
Prema njegovim rečima, u procenu posledica moraju biti uključeni i indirektni gubici koje trpe proizvođači čija gazdinstva nisu zaražena, ali se nalaze u zonama ograničenja.
„Ti poljoprivrednici ne mogu da prodaju prasad u periodu kada je potražnja najveća, već moraju da nastave da ih hrane, čime im rastu troškovi proizvodnje. Pitanje je po kojoj će ceni kasnije moći da prodaju tovljenike, ako uopšte budu imali tržište“, rekao je on.
Ševarlić upozorava da će posebno teške posledice imati gazdinstva na kojima je bolest potvrđena, jer će, nakon uklanjanja svinja, mesecima biti onemogućena obnova proizvodnje.
„To znači da šest meseci ili duže neće moći da organizuju novu proizvodnju. Postavlja se pitanje od čega će ti ljudi živeti i da li država planira neki socijalni program za proizvođače koji ostaju bez jedinog izvora prihoda“, istakao je on.
Govoreći o mogućim uzrocima širenja bolesti, Ševarlić smatra da odgovornost treba tražiti u funkcionisanju veterinarskog sistema.
„Jedan od razloga može biti nedovoljan broj veterinarskih inspektora, ali i činjenica da su veterinarske službe na terenu u velikoj meri privatizovane, pa je ovaj segment kontrole možda bio zapostavljen. Ne isključujem ni mogućnost da je bilo prikrivanja pojedinih slučajeva u interesu određenih lobija“, rekao je on.
Ševarlić navodi da veterinari kao jedinu efikasnu meru za suzbijanje afričke kuge svinja prepoznaju eutanaziju zaraženih grla, ali dodaje da Srbija ne može sama rešiti problem, jer se virus širi i preko populacije divljih svinja iz regiona.
On je kritikovao i najave o sankcijama za proizvođače koji ne budu poštovali propisane mere, ocenjujući da bi država trebalo da se fokusira na pomoć ugroženim gazdinstvima, a ne na kažnjavanje poljoprivrednika.
„Mnogo je važnije pomoći proizvođačima da prebrode ovu krizu nego pretiti zabranama i isključivanjem iz sistema. Ljudi koji ostanu bez proizvodnje neće moći preko noći da promene delatnost, jer su njihove farme i oprema namenjeni isključivo uzgoju svinja“, rekao je Ševarlić.
On je zaključio da će ukupna ekonomska šteta od epidemije biti znatno veća od direktnih gubitaka nastalih eutanazijom skoro 28.000 svinja, jer će se posledice osećati kroz pad proizvodnje, izgubljene reproduktivne kapacitete i višemesečnu obustavu rada brojnih svinjarskih gazdinstava.
