U Srbiji cena nafte brent dostigla je 90 dolara, a očekuje se dalji rast. Profesor Velimir Lukić upozorava na ozbiljnost trenutne situacije u Persijskom zalivu. Poremećaji na tržištu nafte mogu imati globalne posledice.
Cena nafte brent, koja je referentna za Srbiju, dostigla je 90 dolara po barelu, a očekuje se da će rasti do 150 dolara ako se ne otvori Ormuski moreuz. U svetlu rasta cena energenata, pažnja javnosti ponovo je usmerena ka Persijskom zalivu. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Velimir Lukić, ističe da je trenutna situacija u tom regionu ozbiljnija nego prethodne energetske krize.
Lukić naglašava da su ranije postojali veliki poremećaji na tržištu nafte, ali da sada imamo istovremene poremećaje u skoro svim zemljama regiona. Veliki deo svetske trgovine naftom odvija se kroz Ormuski moreuz, što znači da svaka nestabilnost u tom području nosi ozbiljne globalne posledice. Rizik se ne odnosi samo na prekid pomorskog transporta, već i na moguće napade na naftna postrojenja.
Cena sirove nafte tipa brent na zatvaranju berzi dostigla je oko 92 dolara po barelu, što se već odražava na cene goriva u Srbiji. Uz intervenciju države, benzin i dizel poskupeli su za tri dinara, ali Lukić upozorava da bi pritisci na cene mogli da se nastave. Ministar finansija će imati pune ruke posla, a potrebne su nove projekcije i procene.
Jedna od mogućnosti za smanjenje pritiska na cene goriva jeste korekcija akciza. Lukić objašnjava da se akcize mogu smanjivati do 20 odsto, ali da svako smanjenje mora da vodi računa o fiskalnoj stabilnosti države. Investicioni rejting Srbije omogućava lakše zaduživanje u slučaju budžetskog deficita.
Države imaju dva ključna instrumenta za ublažavanje energetskih šokova: uticaj na cenu goriva kroz poreze i korišćenje strateških rezervi nafte. Korišćenje strateških rezervi može pomoći da se ublaže kratkoročni poremećaji na tržištu, ali nosi određene rizike. Srbija je unapredila logistički sistem distribucije rezervi, što je važno zbog problema sa Naftnom industrijom Srbije.
Povećanje veleprodajnih cena posebno pogađa manje distributere goriva, a u regionu već postoje primeri zatvaranja manjih pumpi. Lukić objašnjava da problem nastaje kada maloprodajne cene ostanu administrativno ograničene, dok veleprodajne rastu. To može dovesti do gubitaka za maloprodaje, što pogađa i velike naftne kompanije.
Mogućnosti za nadoknadu nedostajućih količina iz Persijskog zaliva su ograničene. Jedina značajnija alternativa je naftovod koji povezuje istok i zapad Saudijske Arabije, ali je njegov kapacitet gotovo maksimalno iskorišćen. Evropa bi mogla da se osloni na druge dobavljače, kao što su Norveška, Libija i Alžir.
Pitanje povratka ruske nafte na evropsko tržište ponovo se postavlja. Evropska unija je obustavila uvoz ruskih energenata nakon rata u Ukrajini, a stanje na naftovodu Družba dodatno komplikuje situaciju. Lukić smatra da se ne može očekivati promena te politike u skorijem periodu.
Sjedinjene Američke Države dozvolile su Indiji da nastavi uvoz ruske nafte zbog potreba velikih rafinerija. Takve odluke imaju za cilj stabilizaciju tržišta u zemljama koje nemaju alternativne izvore. Najveća opasnost za svetsku ekonomiju jeste novi talas inflacije, a cena nafte se približava granici od 100 dolara po barelu. Lukić upozorava da je teško zaustaviti inflaciju kada se pokrene zbog rasta cena energenata.
