Ovarijumi, od prvog menstrualnog ciklusa, rade na razvoju folikula koji proizvode i oslobađaju jajne ćelije za reprodukciju. Međutim, njihova uloga se ne završava samo na tome. „Imaju mnogo važnih endokrinih funkcija osim reprodukcije,“ kaže istraživačica kardiovaskularnog sistema Hati Čung.
U ljudskom telu, ovarijumi proizvode hormone kao što su estrogen, progesteron, inhibin i testosteron, koji imaju dalekosežne efekte na organizam. Čung, koja radi u Brod institutu MIT-a i Harvardu, je glavni autor nove studije objavljene u časopisu Nature Aging. Ona i njen tim su pronašli dokaze da se ovaj dugo proučavani ženski reproduktivni organ suočava sa značajnim promenama vezanim za starost, mnogo pre nego što menopauza stigne – barem kod miševa.
„Tokom prelaznog perioda menopauze, ljudi obično imaju oko 1.000 preostalih jajnih ćelija,“ kaže Čung. „To sugeriše da se ne menjaju samo jajne ćelije, već i okolni ekosistem koji se menja sa godinama.“ Iako istraživanja na miševima ne mogu tačno reći šta se dešava u ljudskim organima, kao sisavci delimo sličnu evolucijsku istoriju, pa mogu ponuditi naznake.
Profilisanjem 22 ovarijuma miševa prikupljenih u različitim uzrastima i fazama reproduktivnog ciklusa, istraživači su počeli da primećuju obrasce u načinu na koji se tkivo ovarijuma menja tokom vremena. Njihova studija je zabeležila način na koji ćelije unutar svakog ovarijuma međusobno deluju, obuhvatajući 358 oocita (nezrelih jajnih ćelija), 668 folikula (mjehurića sa tečnošću koji sadrže oocite) i 236 žutih tela (privremenih endokrinih žlezda koje se formiraju iz potrošenih folikula nakon ovulacije da proizvode progesteron).
Znaci starenja su se pojavili mnogo pre nego što je „menopauza“ kod miševa zvanično stigla. Sa starenjem, tkivo ovarijuma je počelo da se degeneriše; ćelije koje obično funkcionišu u skladu da koordiniraju razvoj folikula, ovulaciju i remodelovanje tkiva su počele da gube sinhronizaciju. Istraživači su takođe primetili da se dinamika imunoloških ćelija u starenju ovarijuma menja, sa povećanim signalima upale i disorganizacijom tkiva.
„Ovi nalazi ukazuju da se reproduktivno starenje može posmatrati kao progresivno slabljenje koordinacije na nivou tkiva, a ne samo kao iscrpljivanje rezervi folikula,“ pišu autori. Nedavna istraživanja sugerišu da se ovarijumi nastavljaju menjati čak i nakon prestanka menstruacije, kako kod miševa, tako i verovatno kod ljudi.
Slikanje ovarijuma u stalnom stanju promene tokom života, kada obavljaju reproduktivnu ulogu, kao i kada je reč o drugim važnim hormonskim i imunološkim funkcijama, može imati posebne implikacije za osobe kojima su ovarijumi uklonjeni, što je operacija poznata kao ooforektomija. Ljudi se mogu podvrgnuti ovoj proceduri radi lečenja raka, endometrioze ili kao oblik afirmacije pola.
Razumevanje šta ovarijumi zapravo rade u telu – osim proizvodnje jajnih ćelija – može omogućiti lekarima da budu precizniji u pružanju nege pacijentima nakon ooforektomije, kao i tokom normalnog procesa starenja ovarijuma. „Sledeći očigledan korak za nas je da sprovedemo ove analize u ljudskim tkivima,“ kaže Čung.
