Fizička aktivnost ima brojne zdravstvene prednosti, a jedna od njih je smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti. U novoj studiji, tim naučnika sa Univerziteta Kalifornija, San Francisko, istražuje specifične mehanizme i proteine koji omogućavaju vežbanje da štiti naš mozak.
Naučnici su ranije utvrdili da fizička aktivnost povećava nivo proteina koji se zove glikozilfosfatidilinozitol-specifična fosfolipaza D1 (GPLD1) u krvi miševa, a ovaj protein je povezan sa dobrom zdravljem mozga.
GPLD1 jača barijeru koja štiti mozak od raznih nepoželjnih supstanci u krvi, čime se smanjuje upala i kasniji kognitivni pad. Nedavna studija je identifikovala vezu između GPLD1 i TNAP (tkaninski nespecifična alkalna fosfataza), enzima koji obezbeđuje da barijera ostane propusna u stresnim uslovima.
Međutim, tokom vremena, TNAP se akumulira unutar ćelija krvno-moždane barijere, ometajući njihovu funkcionalnost. Istraživanje je pokazalo da GPLD1 „čisti“ TNAP iz tkiva, jačajući zaštitu mozga od upale.
Naučnici su otkrili da mladi miševi genetski modifikovani da imaju više TNAP u krvno-moždanom barijeri pokazuju kognitivni pad sličan starijim miševima. Kada su stariji miševi genetski modifikovani da imaju manje TNAP nego normalno, smanjeni su curenja u krvno-moždanom barijeri, upala je opala, a kognitivne sposobnosti su se poboljšale.
U miševima sa modelom Alchajmerove bolesti, povećani nivoi GPLD1 ili smanjeni nivoi TNAP su bili povezani sa manjim brojem štetnih naslaga proteina amiloid beta, što je još jedan pozitivan znak. Ovi nalazi ukazuju na to da fizička aktivnost proizvodi GPLD1, koji drži TNAP pod kontrolom, što znači jaču krvno-moždanju barijeru i manji rizik od kognitivnog pada i stanja poput Alchajmera.
Iako je istraživanje sprovedeno samo na miševima, slični procesi se verovatno dešavaju i kod ljudi, što je tema za buduća istraživanja. Ova studija može pomoći u razumevanju kako se specifični zdravstveni problemi javljaju i kako ih možemo rešavati.
