U Srbiji se ukupna dužina auto-puteva pod naplatom procenjuje na 924,028 kilometara, što znači da država godišnje prihoduje skoro 472.000 evra po jednom kilometru. Međutim, finansijski izveštaji pokazuju da su rashodi Puteva Srbije porasli, a neto gubitak u 2025. godini dostigao je 22,5 milijardi dinara.
Na tvrdnje vozača o najvišim putarinama u regionu, Putevi Srbije odgovaraju da te tvrdnje nisu potkrijepljene činjenicama. Oni ističu da se cena putarine za vozila prve kategorije u Srbiji može uporediti sa evropskim zemljama, a sistem naplate po pređenom kilometru je u skladu sa preporukama EU.
Putevi Srbije dodaju da su cene putarina u zemljama poput Francuske, Hrvatske i Italije više, kada se uporede sa srpskim tarifama. Razlike u cenama su još izraženije za treću i četvrtu kategoriju vozila, gde su troškovi u zemljama koje koriste vinjete znatno viši.
Cena putarine u Srbiji je regulisana Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, a Vlada Srbije odobrava cenovnik na predlog upravljača puteva. Elektronska naplata putarina, koja je uvedena 2007. godine, koristi se danas od strane više od milion vozača.
Uoči letnje sezone, kada su gužve na naplatnim rampama česte, javnost često postavlja pitanje uvođenja vinjeta. Međutim, Putevi Srbije naglašavaju da se takav model naplate ne razmatra, jer je elektronska naplata već značajno smanjila gužve.
Od 1. aprila ove godine, uveden je novi sistem naplate na delu Obilaznice oko Beograda, koji se odnosi na teretna vozila sa četiri i više osovina. Ovaj sistem omogućava slobodan prolaz bez fizičkih barijera, a putarina se naplaćuje u slobodnoj brzini, bez potrebe za zaustavljanjem.
