Dobrosavljević je ocenio da predsednik Srbije koristi lokalne izbore kako bi podigao samopouzdanje svojih birača. On podseća da je od leta 2020. godine zabeležen pad podrške vladajućim strankama, sa smanjenjem broja glasova na svakim izborima. U Negotinu, na primer, vladajuća stranka je dobila 10.500 glasova, dok su na prethodnim izborima imali 14.000.
Takav pad podrške se desio uprkos različitim manipulacijama, uključujući „izborni turizam“ i pritiske na birače. Dobrosavljević se osvrnuo na predstojeće lokalne izbore, ističući da su studentske liste, iako podržane opozicijom, u situaciji gde su vladajuće stranke i dalje favoriti. Čak i bez iznenađenja, gubitak glasova u gradovima kao što su Beograd i Niš mogao bi biti drastičan.
On je naglasio da nije dobro što studentske liste ne izlaze pod jedinstvenim imenom i sloganom, što smatra početničkom greškom. Dobrosavljević se osvrnuo i na prošlogodišnji studentski skup u Beogradu, naglašavajući da tada nije bilo realno očekivati pad vlasti.
Prema njegovom mišljenju, vlast SNS-a nije konsolidovana, već se suočava sa procesom slabljenja. On smatra da su odnosi u društvu radikalizovani, a nedostatak organizovanih stranaka otežava artikulaciju nezadovoljstva građana.
Dobrosavljević je ukazao na to da je studentski pokret mobilisao građane i da se više ne može govoriti samo o studentskom protestu. On smatra da lekcije sa prethodnih izbora nisu naučene i da opozicione stranke ne razumeju politiku kao zanat.
Govoreći o apstinentima, Dobrosavljević je istakao da je ključno motivisati građane koji ne izlaze na izbore. On je naglasio da je deo apstinenata razočaran načinom sprovedene tranzicije u Srbiji i da je potrebno da se aktiviraju tokom izbora.
Na kraju, Dobrosavljević je istakao da studenti predstavljaju alternativu postojećem režimu i da su uspešniji u mobilizaciji birača od političkih stranaka. On je takođe ukazao na to da se Vučić najviše plaši pritiska stranaca, dok se deo društva oseća razočarano zbog nedostatka angažovanja Evrope.
