Danas su Cveti

Danas su Cveti

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Cveti – dan kada je Isus Hristos, jašući na magarcu, ušao u Jerusalim. Narod je čuo da dolazi Spasitelj i mnogi su izašli da ga dočekaju sa palminim grančicama. Cveti se uvek slave u poslednju nedelju pred Vaskrs, šeste sedmice Velikog posta.

Cveti su kao praznik ustanovljene u IV veku. Uvod su i u poslednju nedelju zemaljskog života sina Božijeg. 

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitinije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Na ovaj dan Isus Hristos ušao je, na magaretu, u Jerusalim. Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana [slava] sinu Davidovu“.

Hristos je isceljivao unesrećene, propovedao u hramu, a uveče se sa učenicima vratio u Vitiniju.

Cveti su jedan od najradosnijih praznika u pravoslavlju.

Po narodnom običajnom kalendaru, današnji dan počinje umivanjem vodom u kojoj su juče, na Vrbicu, potopljeni cvetovi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi.

Na Cveti se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.

Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.

Dobro je danas donositi važne odluke i započinjati poslove.

Velikim praznikom Cveti završava se šesta nedelja Velikog posta. Danas je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu.

Vernici sutra ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina Božijeg.

U Srbiji se Cveti obeležavaju i kao istorijski praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. vojvoda Miloš Obrenović digao je kod crkve u Takovu narod u Drugi srpski ustanak.