Milijarde dolara nove zapadne vojne pomoći, uključujući borbena vozila pešadije – iako nema nemačkih tenkova – će opasati Ukrajinu za kontranapade kako bi osujetili napore Moskve da oživi svoju posrnulu invaziju.
Ali Kijevu su potrebni drugi sistemi naoružanja da bi odlučno pobedio i, dok se Rusija sprema za dugotrajan rat, nejasno je da li proizvodnja odbrane – barem u Evropi – može da održi vojnu pomoć na visokom nivou, kažu vojni analitičari.
Sjedinjene Države i Finska najavile su nove pakete vojne pomoći od 2,5 milijardi dolara i 400 miliona evra (oko 430 miliona dolara) uoči pregovora u vazdušnoj bazi Ramštajn u petak, koji nisu uspeli da prekinu ćorsokak oko ideje da se Ukrajini isporuče tenkovi Leopard proizvedeni u Nemačkoj.
Najnovija američka pomoć uključuje 90 oklopnih transportera Strajker (APC) i 59 borbenih vozila Bredli sa moćnim topovima – uz 50 Bredlija obećanih ranije ovog meseca, zajedno sa francuskim i nemačkim borbenim vozilima pešadije.
„To će definitivno imati taktički uticaj na bojnom polju“, rekao je telefonom poljski analitičar odbrane Konrad Muzika, ukazujući na kontingent od više od 100 Bredlija.
Grupa od devet evropskih država, uključujući Britaniju i Baltik, obećala je u četvrtak da će isporučiti tešku artiljeriju, protivvazdušnu odbranu, municiju i borbena vozila pešadije i borbene tenkove koje traži Kijev.
U razgovorima u Ramštajnu dominirala je svađa oko toga da li će Nemačka odobriti ponovni izvoz tenkova Leopard koje koriste armije NATO-a. U petak nije došlo do pomaka po tom pitanju, koje je za Berlin osetljivo iz istorijskih i političkih razloga.
Bivši ukrajinski ministar odbrane Andrij Zagorodnjuk rekao je Rojtersu da veruje da je samo pitanje vremena kada Berlin ne odobri snabdevanje tenkova, tvrdnju koju je ponovio Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika na Telegramu.
„Postajemo jači. Sve što još nismo dobili, dobićemo“, rekao je Jermak, jasno govoreći o tenkovima.
Zagorodnjuk je rekao da veruje da su borbena vozila pešadije jasna podrška planovima Kijeva za kontranapad, takođe je ukazao na važnost velikih donacija municije.
„Stopa potrošnje municije je ogromna. To je bez presedana, verovatno od Drugog svetskog rata. Takođe vidimo i oklopne transportere, Bredlije i Strajkere, što je naravno pokazatelj da saveznici veruju u našu kontraofanzivu“, rekao je on.
Napadnuta prošlog februara, Ukrajina je uzvratila ruskim snagama iz okoline svog glavnog grada, severa, severoistoka i dela na jugu, održavajući inicijativu na bojnom polju tokom većeg dela 11-mesečne invazije.
U strahu da bi Rusija mogla da iskoristi hladno zimsko vreme – koje je usporilo borbe na frontu – kako bi se pregrupisala, prenaoružala i pokrenula veliku novu ofanzivu, Ukrajina je i sama želela da pokrene sopstvene kontranapade.
Zagorodnjuk je rekao da veruje da Rusija nije u stanju – za sada – da pokrene ništa više od lokalizovanih ofanziva. On je spekulisao da Rusija – pod komandom novoimenovanog generala Valerija Gerasimova – možda koristi zimsku pauzu da redizajnira svoju ratnu kampanju za vođenje dugog rata.
„Za nas to kategorički nije interesantno. Mislim da vreme uopšte ne radi za nas. Mislim da većinu truda treba da završimo ove godine“, rekao je on.
Međutim, visoki zvaničnik Bajdenove administracije rekao je u petak da visoki zvaničnici pozivaju Ukrajinu da odustane od velike kontraofanzive na ruske snage dok se ne nabavi najnovije snabdevanje američkog oružja i obuka ne bude obezbeđena.
Berlin je ranije ovog meseca saopštio da će poslati 40 borbenih vozila pešadije Marder pre kraja marta; Pariz je rekao da će poslati oklopna borbena vozila AMKS 10-RC, koja se smatraju razaračima tenkova.
Muzika je rekao da će prva borbena vozila stići tek u martu ili aprilu po optimističnom scenariju.
U intervjuu za Ekonomist u decembru, najviši ukrajinski general Valerij Zalužnji rekao je da mu je potrebno 300 tenkova, 600-700 borbenih vozila pešadije i 500 haubica da bi pomogao svojim snagama da potisnu osvajače.
„Znam da mogu da pobedim ovog neprijatelja. Ali potrebni su mi resursi“, rekao je on.
