U svetlu novog vlasništva Tvitera, Univerziteta Kalifornije, Dejvis, stručnjaci razmatraju šta bi nedavne promene mogle značiti za društvene medije, distribuciju vesti i komunikacije uopšte.
Cuihua (Cindi) Shen je profesor komunikacije na UC Davis. Njena istraživačka i nastavna interesovanja vrte se oko strukture i uticaja društvenih mreža na različitim onlajn platformama. Objavila je istraživanje o dezinformacijama i polarizaciji na društvenim mrežama.
Magdalena Vojčešak je profesorka komunikacija na UC Davis i istraživač saradnik na Univerzitetu u Amsterdamu. Zanimaju je politička komunikacija, javno mnjenje i eksponiranost informacija u aktuelnom medijskom okruženju. Objavila je rad o partizanskim vestima, polarizaciji i (ograničenom) izlaganju vesti na mreži. Njena nedavna studija bavi se eho komorama na Tviteru.
Kako je novo vlasništvo nad Tvitterom uticalo ili nije uticalo na društvene medije?
CS: Novo vlasništvo je unelo značajne promene u Tviter kao platformu. Pre svega, Tvitter je u osnovi reklamni posao, mnogo više nego tehnološki posao. Njegov glavni prihod dolazi od prodaje oglasa. Elon Musk tvrdi da želi da oslobodi Tviter, da se oslobodi cenzure, itd., ali robusna moderacija sadržaja koju je Tviter nekada imao je od ključnog značaja za njegov oglasni biznis. Oglašivači ne brinu o slobodi govora koliko o tome gde se postavljaju njihovi oglasi i ko će ih videti. Ako je sajt pun rasističkih komentara i govora mržnje, oglašivači će primetiti i otići će, a upravo se to i dogodilo.
Da li nakon toga postoje promene na Tviteru ili će promene na Tviteru uticati na javni diskurs?
MV: Kada razmišljamo o tome kako će promene na Tviteru uticati na javni diskurs, zaista treba da imamo na umu da samo oko 23% Amerikanaca koristi Tviter. Uzmite u obzir da Jutjub koristi 81%, Facebook 69% i Instagram 40% Amerikanaca. Štaviše, solidna većina tih korisnika su veoma retki posetioci platforme.
Nedavna studija Pev Research Center-a pokazala je da prvih 25% korisnika proizvodi 97% svih tvitova na platformi, dok donjih 75% korisnika proizvodi samo 3% tvitova, a većina ih uopšte nije tvitovala u određenom vremenskom periodu. od mesec dana! Štaviše, velika većina tvitova, čak i od strane najaktivnijih korisnika, na neki način govori o praznini jer ne izazivaju nikakve reakcije u obliku lajkova, retvitova ili citiranja tvitova. Ovo bi trebalo da stavi u preko potrebnu perspektivu zabrinutost oko uticaja koji promene u Tvitteru mogu imati na korisnike.
Ipak, najobrazovanije, akademske, političke i novinarske elite koriste Tviter, i to je jedan od mnogih razloga zašto je, verujem, preuzimanje izazvalo toliku pažnju među akademcima i medijima (naravno, pored ključna pitanja u vezi sa slobodom govora, govorom mržnje, regulacijom platforme, odgovornosti platforme, itd.). Aktivno raspravljamo o preuzimanju jer smo verovatno među najboljim korisnicima, svakodnevno se prijavljujemo na platformu i vidimo postove plodnih akademika, novinara i medija.
Međutim, opet, mi smo mali deo ukupne populacije odraslih Amerikanaca (a kamoli globalne populacije, jer je upotreba Tvitera drugde u svetu još niža; uzmite u obzir da je to oko 7% u Nemačkoj, 8% u Meksiko i samo oko 10% u Iranu).
Tviter je počeo da naplaćuje 8 dolara mesečno za specijalnu pretplatu koja bi pretplatnicima dala „status plave provere“. Da li je ovaj model bio efikasan?
CS: Model pretplate od 8 dolara mesečno je veoma loša ideja. Prema početnom predlogu Elona Maska „Tvitter Blue“, svako ko plati 8 dolara dobio bi istu plavu kvačicu kao i verifikovani nalozi. Plava kvačica je nekada bila signal kredibiliteta, i to veoma efikasan. Signal funkcioniše upravo zato što se nije mogao kupiti — poznate ličnosti i organizacije su prethodno morale da prođu kroz rigorozni proces verifikacije da bi dobile kvačicu. Model pretplate od 8 dolara u suštini je učinio signal beskorisnim.
Kao što verovatno znate, neki ljudi su platili 8 dolara i pretvarali se da su farmaceutska kompanija Eli Lilli ili proizvođač igara Nintendo i koštali ove kompanije milione dolara izgubljene tržišne kapitalizacije. Ovaj debakl je ponovo oterao mnoge oglašivače. [Program je kasnije obustavljen. Revidirani „Tvitter Blue“ program koji se bavi problemom lažnog predstavljanja se navodno razvija u trenutku pisanja ovog teksta.]
Postoje li druge alternativne platforme koje imaju smisla, ako ljudi odluče da napuste Tvitter?
CS: Funkcionalno, da, ali realno, ne. Postoje neke lokacije sa sličnim funkcijama kao Tvitter. Neke su postojeće velike platforme društvenih medija kao što su Facebook, LinkedIn i Instagram. Oni već imaju velike korisničke baze, prijateljski korisnički interfejs i robusne sisteme za moderiranje sadržaja, ali se tradicionalno ne koriste i ne vide kao alternativa za Tvitter. Svaki ispunjava različitu „nišu“ i služi različitoj svrsi, različitim ljudima. Na primer, LinkedIn bi mogao biti odličan za sadržaje koji se odnose na karijeru, ali nije poznat po memovima ili slatkim video snimcima sa životinjama.
Stoga tvrdim da je korisnicima teško da se okrenu ovim velikim igračima kao održivim zamenama za Tviter jer korisnici već koriste ove platforme u neke druge svrhe i u skladu s tim su izgradili publiku, mreže i zajednice na tim platformama. Na primer, nečija Instagram ili LinkedIn mreža se razlikuje od nečije Tvitter mreže, iz dobrog razloga.
Nerealno je očekivati da korisnici prebace celu svoju Tviter mrežu na neku drugu postojeću platformu. Takođe je nerealno očekivati da korisnici kooptiraju postojeću platformu koja je korišćena u druge svrhe u gradski trg nalik Tviteru.
Šta mislite o Mastodontu i drugim platformama kojima se neki ljudi okreću?
CS: Postoji nekoliko manjih igrača u nastajanju, uključujući Mastodon i Post. Mastodon postoji od pre preuzimanja Tvitera, ali sa mnogo manjom bazom korisnika. Mnogi akademici i stručnjaci koje pratim preselili su se u Mastodont, ali sam i dalje skeptik. Moji razlozi su: (1) Mastodon-ov korisnički interfejs uopšte nije prijateljski nastrojen u poređenju sa Tvitter-om; i (2) iako je mnogo korisnika prešlo na Mastodon, njegova korisnička baza je i dalje mnogo, mnogo manja od Tvitera.
Post je potpuno nova platforma razvijena da bude zamena za Tvitter. Interfejs i funkcije su veoma slični Tvitter-u, ali korisnici još nisu tamo, tako da je korisnost platforme neizvesna. Opet, funkcionalno, izgleda da postoji mnogo Tvitter alternativa. Ali u praksi, niko od njih ne može da zameni Tviter, barem ne još.
Na kraju krajeva, korisnost platforme društvenih medija kao što je Tvitter određuje nečija društvena mreža na njoj (tj. ljudi koje pratim, ljudi koji me prate i usputna gomila na koju bih želeo da utičem i da budem pod uticajem). Sve dok moja mreža još uvek koristi Tvitter, ja još uvek koristim Tvitter. Zbog toga je Tvitter tako teško zameniti. Tvitter nema sofisticirane funkcije ili fensi interfejs. Još uvek postoji, uprkos svim smetnjama koje je doneo Musk, jer ga većina ljudi [koji su ga koristili] još uvek koristi. I sve dok kritična masa još uvek koristi Tviter, ja ću se držati Tvitera, jer njegova korisnost daleko prevazilazi korisnost koju dobijam od alternativnih platformi.
Šta je sa korišćenjem Tvitera kao izvora vesti? Može li se to još desiti?
CS: Primer: Prošle nedelje širom Kine je bilo rasprostranjenih protesta protiv drakonske politike nulte COVID-19. Pratio sam vesti o protestima na Tviteru, i samo na Tviteru. Tviter je najbolji centralni centar za razmenu vesti i građansko novinarstvo širom sveta. Nema alternative.
Sudeći po statistikama koje je podelio Musk, nisam jedini koji ima ovo mišljenje. Novi Tviter nalozi i svakodnevno aktivni korisnici povećali su se pod Muskom, uprkos svim poremećajima i debaklima. U bliskoj budućnosti, mislim da će Tviter nastaviti da bude platforma za deljenje kratkih vesti i drugih informacija.
MV: Populacija korisnika Tvitera je demokratski konsekventna—svi političari, većina novinara, stručnjaka i medijskih organizacija su na Tviteru i šire svoj sadržaj korisnicima. Tako je Tviter godinama bio izvor vesti za mnoge svoje korisnike, iako većina i dalje izveštava da ide na platformu za zabavu. U stvari, moj nedavni rad pokazuje da većina korisnika ne prati političke elite na Tviteru i—u stvari, praćenje političara, novinara i novinskih medija bledi sa praćenjem poznatih ličnosti i ličnosti iz zabave.
