Preduzetnik Antoni Perzo predstavlja mali uređaj pod nazivom Emobot, koji izgleda kao krst između zvučnika i dela apstraktne umetnosti, i objašnjava: „To je emocionalni termometar!“
Kao i stotine drugih izlagača na CES-u, najvećem svetskom sajmu tehnologije, francuski inženjer Perzo prodaje prednosti objekta koji zavisi od najnovijih otkrića u oblasti veštačke inteligencije.
AI je velika popularna reč u tehnološkoj ekstravaganci u Las Vegasu, sa velikim i malim kompanijama koje otkrivaju bilo šta, od televizora do četkica za zube koje zavise od velikih podataka i povezanog računara kako bi impresionirali.
Perzoov Emobot, prikazan u uglu venecijanskog hotela u Sin Citiju, koristi se za otkrivanje mogućih psihijatrijskih poremećaja kod starijih osoba i mogao bi da pomogne negovateljima u staračkim domovima da prilagode tretman bez čekanja na sledeću posetu psihijatra.
Tehnologija može da „analizira mikro izraze lica“ koji odražavaju ljudske emocije, a sami povećavaju naše „psihološko i psihijatrijsko stanje“, rekao je inženjer.
U Last Vegasu, spravici sa AI pogonom pretrpaju hodnike – postoje AI hranilice za ptice, kolica za bebe ili ručni satovi za borbu protiv umora – do te mere da se neki pitaju da li se ovaj fenomen preprodaje i koristi kao marketinška taktika, a ne da pokaže stvarni proboj.
Ali AI „nije samo popularna reč za osvajanje CES premije“, primetio je tehnički analitičar Avi Greengart.
Tehnologija se „koristi u kamerama za pametne telefone, u fabrikama za uočavanje neispravnih proizvoda, u poljoprivredi za identifikaciju korova i prskanje ih sredstvom za ubijanje korova. AI je tu da ostane“, rekao je on.
Korišćenje veštačke inteligencije za istraživanje emocija je takođe ambicija Emila Himeneza, koji je osnovao MindBank Ai u „potrazi za besmrtnošću… da bi moja ćerka uvek mogla da postavi pitanje svom tati“.
Njegova aplikacija traži od korisnika da snime svoje odgovore na duboko lična pitanja („Šta za tebe znači ljubav?“) kako bi „zauvek sačuvali um u oblaku“.
Ali usluga je osvojila neke korisnike obećanjem da ćete se bolje upoznati dok ste živi. Danas može da analizira glasovne snimke i jednog dana se nada da će njegova aplikacija analizirati samo vaš ton glasa kako bi dešifrovala raspoloženja.
AI se takođe može koristiti za razumevanje gomile. Kanadska kompanija Advanced Simbolics razvila je Ask Polli, koja prolazi kroz društvene mreže kako bi sprovela istraživanje tržišta za samo nekoliko minuta.
Korisnik mu postavlja pitanje—na primer, „Da li je ovo dobro vreme za kupovinu stana?“ ili „Da li maloletni kriminalci treba da odu u zatvor?“—i program skenira društvene mreže kao što su Tviter, TikTok, Reddit i Instagram da bi istražio javno mnjenje u velikim razmerama.
Najveći naslovi AI u poslednje vreme su bili o algoritmima koji omogućavaju stvaranje originalnog sadržaja jednim klikom miša.
Kompanija OpenAI sa sedištem u Kaliforniji predstavila je ChatGPT, softver koji je jednostavan za korišćenje kojim možete generisati pesmu ili školski esej za nekoliko sekundi, i DALL-E koji stvara vizuelnu umetnost.
Uz pomoć ovih alata, francuski start-up Imki dizajnirao je zvučnu i svetlosnu predstavu za starorimsko pozorište u južnoj Francuskoj koristeći slične programe.
„Ovo nam omogućava da brzo kreiramo sadržaj uz veoma niske troškove proizvodnje“, rekla je Mari Lathoud, direktor marketinga Imki-ja.
Dok ona vidi AI kao alat za umetnike, Saket Dandotia, direktor operacija u Magnifiju, prepoznaje da takozvana generativna AI predstavlja pretnju dizajnerima koje će zameniti, slično kao roboti u fabrikama.
AI alati kao što je ChatGBT su „brži, jeftiniji“, rekao je Dandotia.
Njegov tim je napravio Strobe, automatizovani video softver. „Za nas je veštačka inteligencija ogromna prilika koja će transformisati celu industriju kreativnog dizajna“, rekao je on
