Novo istraživanje sa Univerziteta Istočna Anglija pokazuje da AI generisani eseji ne mogu da pariraju radovima pravih studenata. Istraživanje je uporedilo rad 145 studenata sa esejima generisanim pomoću ChatGPT-a. Rezultati ukazuju na važnost kritičke pismenosti u digitalnom dobu.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Written Communication i nosi naziv „Da li ChatGPT piše kao student? Markeri angažovanja u argumentativnim esejima.“ Iako su AI eseji bili koherentni i gramatički ispravni, nedostajao im je lični pečat. Kako se granica između ljudskog i mašinskog pisanja sve više briše, istraživanje naglašava značaj razvijanja kritičke pismenosti i etičke svesti.
Profesorka Ken Hajland sa UEA je izjavila da je ChatGPT izazvao zabrinutost među nastavnicima da će studenti koristiti ovu tehnologiju za pisanje svojih zadataka. Strah je da bi alati poput ChatGPT-a mogli olakšati prevaru i oslabiti osnovne veštine pismenosti i kritičkog mišljenja. Takođe, još uvek nemamo pouzdane alate za otkrivanje tekstova koje je generisala veštačka inteligencija.
Istraživački tim analizirao je 145 eseja pravih studenata i još 145 generisanih od strane ChatGPT-a. „Posebno nas je interesovalo kako se koriste ‘markeri angažovanja’ poput pitanja i ličnih komentara,“ rekao je profesor Hajland.
Eseji pravih studenata su sadržavali bogat spektar strategija angažovanja, što ih je činilo interaktivnijim i uverljivijim. Bili su puni retoričkih pitanja, ličnih opaski i direktnih poziva čitaocu, što pojačava jasnoću i povezanost, kao i stvara snažnu argumentaciju.
S druge strane, eseji generisani od strane ChatGPT-a, iako lingvistički fluentni, bili su manje lični. Ovi eseji su oponašali akademske konvencije, ali nisu mogli da unesu lični pečat ili da pokažu jasnu poziciju. Tendirali su da izbegavaju pitanja i ograničavaju lične komentare, što ih je činilo manje angažovanim i uverljivim.
Iako istraživanje ukazuje na nedostatke AI u pisanju, ne odbacuje njegovu ulogu u učionici. Istraživači smatraju da bi alati poput ChatGPT-a trebali da se koriste kao pomoćna sredstva u nastavi, a ne kao prečice. „Kada studenti dođu u školu, na fakultet ili univerzitet, ne učimo ih samo kako da pišu, već i kako da misle—i to je nešto što nijedan algoritam ne može da replicira,“ dodao je profesor Hajland.
Ovo istraživanje je sprovedeno u saradnji sa profesorom Kevinom Jiangom sa Univerziteta Jilin u Kini.
