Izdajnički napad Rusije na Ukrajinu šokirao je ceo civilizovan svet. Planirani Blickrig koji nije uspeo doveo je do kolapsa ruskih trupa i njihovog prelaska na terorističke metode ratovanja, kršeći zakone i običaje ratovanja.
Prvog dana okupacije saznalo se da je neprijatelj zauzeo Černobil. Ne radi se samo o samoj nuklearnoj elektrani u Černobilju (95% radioaktivnog otpada u Ukrajini nastalo je tokom katastrofe 1986. godine) ili o objektu Skloništa, već i o celoj zoni isključenja u radijusu od 32 km. Zaplenjena su najveća odlagališta radioaktivnog otpada u odlagalištu: Burjakivka, Pidlisni, kompleks Vektor za dugotrajno skladištenje radioaktivnog otpada, skladišta istrošenog goriva SVIAP-1 i SVIAP-2.
U njima se čuva 22.000 korišćenih sklopova nuklearnog goriva iz nuklearnih elektrana. S obzirom na lokaciju ovog posebno opasnog objekta (čuva ga 130 pripadnika Nacionalne garde), žestoke borbe, najverovatnije, nije bilo. Mnogo je alarmantnija situacija sa osobljem koje opslužuje postojeću infrastrukturu, jer je u trenutku zaplene ostalo samo oko 90 ljudi koji su bili na dužnosti. Logistika je obezbeđena za tranzit vozom od grada Slavutiča do nuklearke Černobil preko Belorusije, što trenutno nije moguće.
Diktator Aleksandar Lukašenko ne samo da je svojoj zemlji obezbedio platformu za rusku intervenciju, već i blokira mogućnost rotacije, ugrožavajući podršku za održavanje objekata. Prema rečima Oksane Ananjeve, specijaliste za energetsku politiku Centra za ekološke inicijative Ekodija, u zoni isključenja zabeležen je porast nivoa gama zračenja, što se može pratiti i na mreži. Prema njenim rečima, razlog bi mogao biti prolazak teške vojne opreme koja je dizala radioaktivnu prašinu sa tla ili curenje. Istovremeno, trenutni pokazatelji gama zračenja ne predstavljaju rizik po javno zdravlje. Opasan je i faktor stalnog leta iznad područja vojnih aviona upućenih u Kijev.
Uporedo sa ovim, okupator napada i Energodar i pokušava da upadne u Zaporošku nuklearnu elektranu. Neprijatelj to pokušava da izbegne vatru ukrajinske vojske, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Trenutno rade tri od njegovih šest blokova koji proizvode skoro 3.000 megavata električne energije – normalan rad nuklearnih elektrana, čak i u vanrednom stanju, važan je da bi se izbegla ozbiljna energetska, a samim tim i humanitarna katastrofa.
Teoretski, zaštita blokova elektrane pruža otpornost na pretnje izazvane ljudskim i prirodnim uticajima, pa čak i na moguće padove aviona. Međutim, rizici izazvani raketama, posebno balističkim, značajno rastu, čemu intervencionista cinično pribegava širom Ukrajine. Stabilnost snabdevanja energijom u zoni rada elektrane, koja je komplikovana uslovima neprijateljstava, neophodna je za hlađenje šipki u reaktorima (u slučaju krize, dizel generatori su dostupni na stanicama). Ne treba zaboraviti ni ljudski faktor i stres neprekidnog rada osoblja pod cevima ruskih mitraljeza.
Oksana Ananjeva naglašava da je IAEA već obaveštena o zapleni nuklearke u Černobilju. Ovo je bila tema vanrednog sastanka Evropske grupe regulatora za nuklearnu bezbednost (ENSREG). EU bi takođe mogla da zahteva pristup grupi nezavisnih eksperata za praćenje situacije. Istovremeno, sada je izuzetno teško garantovati njihovu ličnu bezbednost u uslovima stalnih neprijateljstava.
Ukrajinski Energoatom preduzima sve moguće mere i apelovao je na međunarodnu zajednicu da uspostavi bezbednosnu zonu od 30 kilometara oko svih ukrajinskih nuklearnih elektrana. Nuklearne elektrane, drugi nuklearni i radijacioni objekti Ukrajine su objekti miroljubive upotrebe nuklearne energije, te stoga nisu namenjeni za neprijateljstva i ne bi trebalo da budu napadnuti u skladu sa članom 56. Dodatnog protokola uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. Zaštita žrtava međunarodnih oružanih sukoba, kaže državni regulator. Ovakvim krivičnim delima agresor faktički krši principe UN, pozivajući se na odluke
Generalna konferencija IAEA 2009. Zauzimanjem nuklearne elektrane okupator ne dozvoljava našoj državi da u potpunosti ispoštuje garancije nuklearne bezbednosti, kako to zahteva Konvencija o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala i nuklearnih instalacija od 3. marta 1980. Ne možemo garantovati da će nuklearna materijal neće pasti u ruke terorista.
Ova situacija je posebno napeta, imajući u vidu činjenicu da agresor pribegava sve ciničnijim i agresivnijim napadima na civile i civilnu infrastrukturu. Štaviše, ratni zločinac Vladimir Putin već preti svetu nuklearnim oružjem. Dakle, ovo što se dešava na ukrajinskoj teritoriji nije samo tragedija ukrajinskog naroda, već i potencijalna katastrofa za celu Evropu, koja se mora izbeći.
