Tenzije između Pekinga i Vašingtona najveća su briga američkih kompanija u Kini, navodi se u izveštaju

Tenzije između Pekinga i Vašingtona najveća su briga američkih kompanija u Kini, navodi se u izveštaju

Tinjajuće tenzije između Pekinga i Vašingtona i dalje su najveća briga američkih kompanija koje posluju u Kini, navodi se u izveštaju Američke privredne komore u Kini objavljenom u utorak.

Anketa američkih kompanija kaže da su nedosledna i nejasna politika i primena, sve veći troškovi rada i pitanja bezbednosti podataka drugi glavni problemi. Takođe se navodi da, uprkos insistiranju kineskih lidera da Peking pozdravlja strane kompanije, mnogi su i dalje ometeni u slobodnoj konkurenciji.

„Kineska vlada je izjavila da podstiče direktna strana ulaganja, ali mnogi naši članovi nastavljaju da se susreću sa preprekama za ulaganja i poslovanje, uključujući politiku koja ih diskriminiše i kampanje za odnose s javnošću koje stvaraju sumnju prema strancima“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se pozdravlja poboljšanje odnosa 2023. godine, koje je završeno sastancima na vrhu kineskog lidera Si Đinpinga i predsednika Džoa Bajdena, ali se navodi da se predsednički izbori u SAD u novembru „naziru“ na buduće poslovno okruženje.

Nedavno je američka ministarka finansija Dženet Jelen posetila Peking, gde je izrazila zabrinutost da bi potencijalni višak kapaciteta u kineskoj industriji — kao što su električna vozila, proizvodnja čelika i solarni paneli — mogao da istisne američke i druge strane proizvođače.

„Prepoznajemo da postoje značajna područja spora u odnosima SAD i Kine, od kojih mnoge nemaju lake ili kratkoročne izglede za rešenje“, navodi se u saopštenju.

U izveštaju se navodi da Veće vidi razmenu na visokom nivou i komunikaciju između dve strane kao glavni prioritet.

Američke kompanije koje posluju u Kini ostvarile su bolji profit prošle godine, iako nešto manje od polovine očekuje da će biti profitabilne 2024.

Ipak, mnogi članovi Američke komore rekli su da su optimističniji u pogledu rasta kineske privrede.

Među brojnim preporukama u izveštaju se Kina poziva da kreira i sprovodi „transparentne i praktične ekonomske politike koje podjednako tretiraju domaće i strane subjekte“.

Pozivajući se na zabrinutost u vezi sa rizikom da bude uhvaćen u optužbama da su narušili kinesku nacionalnu bezbednost, takođe je apelovao na kineske lidere da razjasne i suze delokrug zakona o borbi protiv špijunaže kako bi se sprečilo da se meša u normalno poslovanje.

Takvi zahtevi usledili su nakon ponovljenih racija na strane kompanije za koje kineske vlasti kažu da su sprovedene iz razloga nacionalne bezbednosti.

Izveštaj je takođe imao preporuke za američku stranu, uključujući pružanje jasne politike viza za kineske studente kako bi se pokazalo da će biti dobrodošli. Slično tome, američke studente treba podsticati da studiraju u Kini, navodi se u izveštaju.

Takođe je pozvao američke zvaničnike da izbegavaju pribegavanje jednostranim kontrolama koje mogu biti neefikasne i ne ispunjavaju ciljeve nacionalne bezbednosti i spoljne politike. Vašington bi trebalo da se angažuje sa kineskim kompanijama kako bi im omogućio da se pozabave problemima kontrole izvoza kao što je vojna upotreba civilnih tehnologija pre nego što kompanije budu podvrgnute sankcijama, navodi se u saopštenju.

Dvojezični izveštaj od 617 stranica pružio je stotine preporuka koje obuhvataju širok spektar industrija, od sporta i onlajn striminga do pitanja bezbednosti na radu i upravljanja ruralnim saobraćajem.

Američke kompanije generalno ne planiraju da izmeste lance snabdevanja iz Kine s obzirom na to koliko je veliko i važno kao tržište od 1,4 milijarde ljudi. Ali njihova spremnost da povećaju investicije tamo i da to postanu njihov strateški fokus opada kako se njegove prednosti smanjuju, navodi se u izveštaju.