Izaslanik Ujedinjenih nacija za Libiju Abdulaje Batili napao je zavađene strane u zemlji i njihove strane pristalice na sastanku Saveta bezbednosti UN u utorak, a zatim potvrdio da je podneo ostavku.
Bivši senegalski ministar i diplomata Ujedinjenih nacija, koji je na tom poslu obavljao 18 meseci, rekao je da je učinio sve što je u njegovoj moći da navede pet ključnih političkih aktera u Libiji da reše sporna pitanja u vezi sa izbornim zakonima i formiraju jedinstvenu vladu koja će dugo voditi zemlju -odloženi izbori.
Ali Batili je rekao da su njegovi pokušaji „naišli na tvrdoglav otpor, nerazumna očekivanja i ravnodušnost prema interesima libijskog naroda“. I upozorio je da ove ukorijenjene pozicije, ojačane „podijeljenim regionalnim i globalnim pejzažom“, mogu gurnuti Libiju i region na dalju nestabilnost i nesigurnost.
Izaslanik UN-a, očigledno frustriran, takođe je upozorio da je Libija bogata naftom „postala igralište za žestoko rivalstvo među regionalnim i međunarodnim akterima motivisano geopolitičkim, političkim i ekonomskim interesima, kao i konkurencijom koja se proteže izvan Libije i odnosi se na njeno susedstvo“. I optužio je ove aktere da potkopavaju napore UN.
Bathili nije obavestio Savet bezbednosti ni na otvorenoj sednici ni na zatvorenoj sednici koja je usledila da je podneo ostavku, saopštile su diplomate Saveta. Ali kasnije je, odgovarajući na pitanje novinara, rekao: „Da, podneo sam ostavku generalnom sekretaru“, rekao je, ne navodeći razloge.
Libija je upala u haos nakon što je pobuna koju podržava NATO zbacila i ubila dugogodišnjeg diktatora Moamera Gadafija 2011. U haosu koji je usledio, zemlja se podelila, sa rivalskim administracijama na istoku i zapadu koje podržavaju odmetničke milicije i strane vlade.
Trenutna politička kriza u zemlji proizilazi iz neuspeha održavanja izbora 24. decembra 2021. i odbijanja premijera Abdula Hamida Dbeibaha — koji je predvodio prelaznu vladu u glavnom gradu Tripolija — da podnese ostavku.
Kao odgovor na to, libijski parlament sa sedištem na istoku imenovao je rivalskog premijera Fatija Bašagu, ali ga je suspendovao u maju 2023. Moćni vojni komandant Kalifa Hifter nastavlja da ima vlast na istoku.
Godinama su Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati i Rusija podržavali Hiftera, dok su vojske sa sedištem u Tripoliju uživale podršku Turske, Katara i Italije, posebno tokom Hifterove neuspešne ofanzive da zauzme prestonicu 2019.
Strateška lokacija Libije na Mediteranu i politički haos učinili su ovu zemlju glavnom rutom za afričke migrante koji pokušavaju da dođu do Evrope i krijumčare ljudi. Islamska država i druge ekstremističke grupe takođe su iskoristile haos i dok su neki u zatvoru u Libiji i dalje predstavljaju pretnju, posebno sa njenih nemirnih zapadnih i južnih granica gde su ove grupe dobile podršku.
Tokom prošlog meseca, rekao je Batili, situacija u Libiji se pogoršala kao rezultat dva glavna faktora.
Prvi je „nedostatak političke volje i dobre vere od strane glavnih libijskih aktera koji se osećaju prijatno zbog trenutnog zastoja, koji se u Libiji dešava od 2011. godine“, rekao je on.
Drugi je tekuća borba za teritoriju Libije koja je od nje napravila bojno polje za različite strane aktere i libijske oružane grupe, rekao je on.
Bathili je ukazao na inicijative poslednjih meseci, čiji je cilj, čak i ako nije deklarisan, „ometanje procesa koji predvode UN” za formiranje jedinstvene vlade.
On je izdvojio sastanak u Kairu 10. marta na kojem su tri ključna politička igrača navodno postigla dogovor u kojem UN nisu deo, a koji nisu podržale druge stranke koje nisu pozvane.
„Jednostrane, paralelne i nekoordinisane inicijative doprinose nepotrebnim komplikacijama i konsolidaciji statusa kvo“, rekao je on, a sve dok se to nastavi „nema načina da idemo napred“.
Batili je naglasio da je „jedinstvo međunarodne zajednice ključno za rešavanje krize u Libiji“.
On je rekao da Savet bezbednosti, koji je odobrio intervenciju NATO-a 2011, mora da pokaže jedinstvo i da „primora“ libijske i regionalne „zainteresovane strane“ da podrže napore UN-a da ujedini Libiju kroz politički dijalog.
Savet bezbednosti takođe ima „moralnu odgovornost“ da okonča krizu govoreći svima – „takozvanim nacionalnim liderima“ na vlasti i njihovim stranim pristalicama – da daju libijskom narodu priliku da zacrta novi kurs kroz izbore i obnoviti zemlju, rekao je Batili.
Libija je najbogatija zemlja u regionu i ima resurse da bude prosperitetna, stabilna i mirna – bez regionalne ili međunarodne intervencije, rekao je on.
Batili je takođe naglasio da su mir i stabilnost u Libiji ključni za stabilnost susednog zapadnog Sahela i šireg regiona.
„Više nego ikada, obnovljena i koordinirana posvećenost regionalnih i međunarodnih aktera je imperativ“, rekao je on savetu.
