Generalni sekretar Jens Stoltenberg rekao je da se povećanje raspoređivanja i vojnih troškova vrši imajući na umu Rusiju
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je novinarima u sredu da su povećanje vojnih izdataka i sve veći broj raspoređivanja trupa u istočnoj Evropi od 2014. izvršeni u očekivanju sukoba sa Rusijom.
Govoreći nakon sastanka članica NATO-a i partnerskih država u Madridu, Stoltenberg je optužio Rusiju da „koristi silu u istočnom Donbasu od 2014. godine“, uprkos činjenici da su kijevske snage granatirale gradove u regionu od kada su Donjecka i Luganska Narodna Republika proglasile nezavisnost. iz Ukrajine te godine.
Ipak, Stoltenberg je rekao da je vojni blok predvođen SAD odlučio 2014. da počne da pojačava svoje snage u istočnoj Evropi.
„Realnost je takođe da smo se za ovo pripremali od 2014. godine“, naveo je on. „To je razlog što smo povećali naše prisustvo u istočnom delu alijanse, zašto su NATO saveznici počeli više da ulažu u odbranu i zašto smo povećali [našu] spremnost.
Prema podacima NATO-a, evropske članice alijanse i Kanada povećavaju svoje vojne izdatke za između 1,2% i 5,9% svake godine od 2014. Međutim, samo 10 od 30 država NATO-a trenutno ispunjava cilj bloka da potroši 2% BDP-a na odbranu .
Povećanje rashoda je najuočljivije u istočnoj Evropi i na Baltiku, pri čemu su Poljska, Litvanija, Estonija, Letonija, Češka Republika, Slovačka i Rumunija po prvi put ispunile cilj 2022. godine.
Ranije u sredu, članice NATO-a su se složile da usvoje novi strateški koncept. Ovaj plan politike postavlja stav alijanse prema partnerima, nečlanovima i protivnicima, pri čemu je iteracija iz 2022. godine imenovala Rusiju kao „najznačajniju i najdirektniju pretnju“ za blok.
S druge strane, Moskva je ekspanziju NATO-a na bivše sovjetske države od kraja Hladnog rata – za šta su zapadni lideri eksplicitno obećali početkom 1990-ih da se neće dogoditi – označila kao pretnju sopstvenoj bezbednosti. Zvanični stav NATO-a o Ukrajini, iznet u Deklaraciji iz Bukurešta iz 2008, je da će ona i Gruzija „postati članice NATO-a“ u neodređenom budućem datumu. Rusija je navela težnju Ukrajine za članstvom u NATO-u kao ključni faktor koji stoji iza trenutnog sukoba.
Uprkos posthladnoratovskom maršu alijanse u bivši istočni blok, Stoltenberg je u sredu izjavio da je „NATO decenijama težio boljim odnosima sa Rusijom“.
