Svetska banka (SB) saopštila je da očekuje povećanje privrednog rasta na Zapadnom Balkanu u 2024. godini, a dodatno ubrzanje predviđa se za 2025. godinu, tako da će region ponovo dostići prosečne stope rasta zabeležene pre pandemije.
Kako navode iz Svetske banke, ove godine se očekuje povećanje ekonomske aktivnosti na Zapadnom Balkanu na 3,2 odsto, što je 0,2 procentna poena više nego što je Svetska banka predvidela u prethodnom izdanju svog izveštaja, a nakon toga i na 3,5 odsto u 2025. godini.
Da bi premostio jaz u pogledu razvoja koji ga deli od Evropske unije i unapredio životni standard svojih građana, ovaj region mora da nastavi sa sprovođenjem reformi, dodaju iz Svestke banke.
To podrazumeva povećanje investicija u ozelenjavanje gradova, što će im omogućiti da efikasnije doprinose ekonomskom razvoju u celini, navodi se u danas objavljenom novom Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.
Pojedinačne projekcije za šest privreda Zapadnog Balkana, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Severnu Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru obuhvaćene su Ekonomskim izveštajem Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju koji je, takođe objavljen danas.
Direktorka za region Zapadnog Balkana u Svetskoj banci Šaoćing Ju izjavila je da nakon višegodišnje turbulencije koju su izazvale pandemija kovida-19 i energetska kriza, ohrabruju signali kao što su povratak stope rasta Zapadnog Balkana na nivoe zabeležene pre pandemije i nastavak silaznog trenda siromaštva.
Prema njenim rečima, dosadašnji napredak i dalje je nedovoljan za zadovoljenje ambicija građana i povećanje životnog standarda do nivoa koje ostvaruju zemlje Evropske unije.
Šaoćing je istakla da novi Plan rasta EU za Zapadni Balkan predstavlja priliku za podsticanje ekonomskog razvoja kroz reforme i ulaganja, i to naročito u zelenu ekonomiju.
Viša ekonomistkinja u Svetskoj banci i jedan od koautora ovog izveštaja Nataša Rovo istakla je da se privredni razvoj odvija se upravo u gradovima.
Po njenim rečima, oni omogućavaju radnicima lakši pristup radnim mestima, podstiču produktivnost, pružaju brojnije prilike i olakšavaju razmenu dobara i ideja.
„Gradovi Zapadnog Balkana dokazali su u prethodnom periodu svoju otpornost. Međutim, suočili su se sa teškoćama u nastojanju da postanu pokretači ekonomskog rasta, i to ne samo usled posledica strukturnih i demografskih izazova, već i zbog osetljivosti na klimatske promene. Ulaganja u ozelenjavanje mogu biti prilika da se ubrza budući rast“, izjavila je Ravo.
