Sićušni pribor u obliku kašike koji su nosili germanski ratnici iz rimskog doba može biti dokaz da su koristili stimulanse na polju rata.
Prema novoj analizi misterioznih artefakata i njihovog konteksta, arheolozi i biolozi veruju da su okovi sa sumnjivim zaobljenim krajevima mogli da se koriste za izdavanje lekova koji su ratnicima davali prednost kada su se suočili sa svojim protivnicima pre hiljadama godina.
Šta su ti lekovi zapravo bili, nije poznato; morali bismo da pronađemo neke dokaze o njima, kao što su ostaci, a to može biti izazov nakon što prođu hiljade godina. Ali koncept nije bez presedana; i, ako se može potvrditi, hipoteza tima mogla bi otkriti dokaze o upotrebi droga među kulturama izvan Rimskog carstva.
Ovo bi bila velika stvar: iako je upotreba droga poput opijuma dobro dokumentovana u Grčkoj i Rimu, upotreba narkotika i stimulansa u drevnim vremenima izvan ovog regiona ostaje misterija. Istoričari su ranije pretpostavljali da je jedina droga koju su varvari zaista koristili bio alkohol, barem do mnogo kasnije u istoriji.
Biolozi Anna Jarosz-Vilkołazka i Anna Risiak, i arheolog Andrzej Jan Kokovski sa Univerziteta Maria Curie-Skłodovska u Poljskoj, smatrali su da bi misteriozni pribor nalik kašikama mogao biti dokaz suprotnog.
Ovi čudni predmeti se stalno pojavljuju na grobnicama iz rimskog doba u sadašnjoj Skandinaviji, Nemačkoj i Poljskoj. Njihove ručke su dugačke 4 do 7 centimetara (1,6 do 2,8 inča), sa posudom ili ravnim diskom na jednom kraju prečnika 1 do 2 centimetra. Često su bili vezani za pojaseve muškaraca, ali nisu igrali nikakvu ulogu u tome kako je pojas funkcionisao.
Tim je pažljivo proučio ove predmete nalik kašikama, izmerio ih, proučavao kako su uključeni u grobni materijal i kontekst u kome su sahranjeni. Katalogizirali su 241 kašiku sa 116 lokaliteta i napravili neka zanimljiva zapažanja.
Jedna od najupečatljivijih je bila da su kašike često bile uključene među ratnu opremu. Pronađeni su na mestima za prinošenje žrtvi, što ih je direktno povezivalo sa ratnicima; ili praćeno elementima naoružanja.
„Ovo“, pišu istraživači u svom radu, „dozvoljava da se iznese teza da je ovaj pribor bio uobičajeni deo ratničkog oklopa, a odavde je blizu zaključka da je farmakološka stimulacija ratnika u uslovima stresa i napor je bio red dana“.
To svakako nije nečuveno. Za samo nekoliko primera, tokom Prvog svetskog rata kokain se obilato koristio. Tokom Drugog svetskog rata, i savezničke i sile Osovine su u velikoj meri koristile stimulanse kao što su amfetamin i metamfetamin. Između 1966. i 1969. godine, američkim trupama je izdato 225 miliona stimulativnih pilula, uključujući amfetamin Dekedrine. Postoje čak i izveštaji o upotrebi amfetamina od strane ruskih vojnika u tekućem ratu protiv Ukrajine.
Sa svojom tezom utvrđenom, istraživači su potom istražili materijale dostupne germanskim varvarima koji su potencijalno mogli biti korišćeni kao stimulansi. Bilo ih je dosta, uključujući gljive, opijumski mak, hmelj, konoplju, kokošinju i velebilje kao što su beladona i datura.
Nejasno je koje su od ovih biljaka, ako ih ima, koristila plemena. Ali ljudi imaju dugu istoriju menjanja svog iskustva o svetu oko sebe lekovima, koja datira milenijumima unazad. Malo je verovatno da germanski varvari iz rimskog doba ne bi koristili nikakvu drogu.
Ako se nalazi tima potvrde, oni će nam reći više o tome kako su naši preci živeli.
„Čini se da je svest o dejstvu raznih vrsta prirodnih preparata na ljudski organizam podrazumevala poznavanje njihove pojave, načina primene“, pišu istraživači, „i želju da se ovo bogatstvo svesno koristi u medicinske i ritualne svrhe“.
Analiza je objavljena u Praehistorische Zeitschrift.
