Novi pristup vakcinaciji koristi analizu genetskih podataka iz hiljada srodnih virusa. Ova metoda omogućava identifikaciju stabilnih delova virusa koji se ne menjaju tokom vremena. Tim iz Kembridža je koristio veštačku inteligenciju da skenira viruse iz porodice sarbecovirusa, uključujući one koji uzrokuju SARS i COVID.
Vakcina koristi DNK umesto mRNA, što je čini stabilnijom i lakšom za transport. Ova prednost je posebno važna u zemljama sa ograničenom infrastrukturom za čuvanje vakcina. Takođe, vakcina se može primeniti bez igala, što olakšava administraciju.
Širokospektralne vakcine bi mogle promeniti način na koji svet reaguje na nove infektivne bolesti. One nude bržu imunizaciju protiv novih virusnih pretnji, što bi moglo pomoći u sprečavanju budućih epidemija. Takođe, moglo bi se promeniti i pristup poznatim bolestima poput gripa.
Prvi rezultati ljudskih ispitivanja pokazali su da je vakcina bezbedna i da stimuliše imunološki sistem. Iako su rezultati ohrabrujući, potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdilo koliko dugo traje zaštita. Univerzalna vakcina je još uvek nekoliko godina daleko, ali ovaj napredak pokazuje da je cilj bliži.
