Evolucioni genetičari Handan Melike Dönertaş i Linda Partridge analizirali su savremene genetske podatke kako bi testirali koncept „selekcionog senka“. Ovaj koncept sugeriše da prirodna selekcija favorizuje reprodukciju, a ne nužno zdravlje u starijem uzrastu. Kada se nova generacija pojavi, evolucijski gledano, manje je važno koliko smo zdravi.
Ovo ima uticaj na zdravlje u starosti na nekoliko načina. Prvo, štetne genetske mutacije koje se javljaju u starijem uzrastu ne nestaju kroz evoluciju, jer smo već imali decu. Drugo, geni koji su korisni u mladosti, a štetni u starosti, ostaju prisutni jer evolucija favorizuje rane koristi.
Dönertaş i Partridge su takođe proučavali kako starost izgleda različito kod različitih vrsta, poput dugovečnog moljca. Biološke strategije koje koriste ove vrste mogu pomoći u istraživanju zdravog starenja kod ljudi. Razumevanje starenja iz evolucione perspektive može nam dati tragove o tome kako se proces može modifikovati.
Cilj nije samo produžiti život, već i smanjiti troškove biologije koja je optimizovana za mlade godine. Istraživači su primetili veliku varijabilnost u životnom veku ljudi, što dodatno komplikuje ovu temu. Na kraju, starenje je prirodan proces, ali postoji nada da se prioriteti tela mogu promeniti.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Reviews Genetics, a rezultati ukazuju na to da usklađivanje evolucione teorije sa mehanističkim studijama može unaprediti istraživanje u ovoj oblasti.
