Prema novim istraživanjima, populacija carskih pingvina u Antarktiku opala je skoro za četvrtinu zbog globalnog zagrevanja koje menja njihov ledeni habitat. Naučnici su pratili najveću vrstu pingvina koristeći satelite kako bi procenili 16 kolonija na Antarktičkom polu, u Veddelskom i Belingshausenskom moru, što predstavlja skoro trećinu globalne populacije carskih pingvina. Peter Fretwell iz Britanske antarktičke službe (BAS) izjavio je da su rezultati „verovatno 50% gori“ od najpesimističnijih procena trenutnih populacija.
Istraživači su svesni da klimatske promene uzrokuju gubitke, ali brzina opadanja je posebno zabrinjavajuća. Studija objavljena u časopisu Nature Communications: Earth & Environment pokazuje da je broj pingvina opao za 22% u poslednjih 15 godina do 2024. godine za praćene kolonije. Ovo se upoređuje sa ranijom procenom od 9,5% smanjenja populacije širom Antarktika između 2009. i 2018. godine.
Zagrijavanje smanjuje i destabilizuje led ispod nogu pingvina na njihovim mestima za gneždenje. U poslednjim godinama, neke kolonije su izgubile sve svoje piliće jer je led popustio, bacajući mladunce u more pre nego što su bili dovoljno stari da se nose sa hladnim okeanom. Fretwell je napomenuo da nova istraživanja sugerišu da je broj pingvina opadao još od 2009. godine, pre nego što je globalno zagrevanje imalo značajan uticaj na morski led.
On je dodao da je uzrok verovatno klimatska promena, koja donosi i druge izazove za pingvine, kao što su veće padavine ili povećano prisustvo predatora. „Carski pingvini su verovatno najjasniji primer gde klimatske promene zaista pokazuju svoj efekat,“ rekao je Fretwell. „Nema ribolova. Nema uništavanja staništa. Nema zagađenja koje uzrokuje opadanje njihove populacije.“
Prema studiji iz 2020. godine, carskih pingvina ima oko četvrt miliona parova za gneždenje, svi u Antarktiku. Mladunče carskog pingvina izlazi iz jajeta koje je tokom zime grejao mužjak, dok se ženka u paru upušta u dvomesečnu ribolovnu ekspediciju. Kada se vrati u koloniju, hrani mladunce regurgitacijom, a zatim se oba roditelja smenjuju u potrazi za hranom.
Da bi preživeli, pilići moraju razviti vodootporne perje, što obično počinje sredinom decembra. Nova istraživanja koriste visoko rezolutne satelitske snimke tokom oktobra i novembra, pre nego što region uđe u zimsku tamu. Fretwell je rekao da bi buduća istraživanja mogla koristiti druge tipove satelitskog nadzora, kao što su radar ili termalne slike, kako bi se uhvatile populacije u tamnijim mesecima, kao i da se prošire na druge kolonije.
„Zaista moramo pogledati ostatak populacije da vidimo da li se ovaj zabrinjavajući rezultat prenosi širom kontinenta,“ rekao je, dodajući da su proučavane kolonije smatrane reprezentativnim. On je izrazio nadu da bi pingvini mogli otići dalje na jug u hladnije regione u budućnosti, ali je dodao da nije jasno „koliko dugo će izdržati napolju.“ Računarski modeli su predvideli da će vrsta biti blizu izumiranja do kraja veka ako ljudi ne smanje emisije koje zagrevaju planetu.
