Drevni lekari su se interesovali za svakodnevne navike ljudi koji su živeli dugo i kako su te navike mogle doprineti njihovom zdravlju. Grčki lekar Galen, na primer, piše o dvojici ljudi koje je poznavao u Rimu, a koji su doživeli starost. Prvi je bio gramatičar Telefus, koji je živeo skoro 100 godina.
Prema Galenu, Telefus je jeo samo tri puta dnevno. Njegova ishrana je bila jednostavna: „Kaša kuvana u vodi pomešana sa sirovim medom najbolje kvalitete, i to mu je bilo dovoljno za prvi obrok.“ Takođe je večerao u sedmom satu, prvo povrće, a zatim ribu ili ptice.
Galen takođe opisuje Telefusove navike kupanja koje bi nam danas delovale neobično. Telefus je preferirao svakodnevno masažu maslinovim uljem i kupao se samo nekoliko puta mesečno: „Kupao se dva puta mesečno zimi i četiri puta mesečno leti.“ Na dane kada se nije kupao, mazio se oko treće ure uz kratku masažu.
Drugi čovek bio je stariji lekar Antioh, koji je živeo do svojih 80-ih godina. Prema Galenu, Antioh je takođe imao jednostavnu ishranu. Ujutro je obično jeo tostirani hleb sa medom, a za ručak ribu, obično samo ribu „oko stena i iz dubokog mora“.
Pored jednostavne ishrane, Antioh je svakog jutra išao u šetnju. Takođe je voleo da ga voze u kolima ili da ga robovi nose u stolici po gradu. Galen je napomenuo da je Antioh „izvrsno izvodio vežbe prikladne za starije osobe“.
Galen zaključuje da je Antiohova rutina verovatno doprinela njegovom dobrom zdravlju u starosti: „Brinući se o sebi na ovaj način, Antioh je nastavio do samog kraja, neometan u čulima i zdrav u svim udovima.“
Galen naglašava da su Telefus i Antioh imali očigledne sličnosti. Jeli su samo nekoliko puta dnevno; njihova ishrana se sastojala od divljači, celih žitarica, hleba i meda; i svakodnevno su bili aktivni.
Iako ne možemo svi živeti do 100 godina ili više, Lucijan nam nudi utehu u svom eseju o osamdesetogodišnjacima. Preporučuje da imitiramo stil života ljudi koji su živeli dugo i zdravo ako želimo da postignemo isto.
