Ljudsko telo je mašina čiji su delovi, od mikroskopskih detalja naših ćelija do udova, očiju, jetre i mozga, sastavljeni tokom četiri milijarde godina naše istorije. Ipak, naučnici se i dalje pitaju zašto smo evoluirali u ovu specifičnu formu. Na primer, zašto ljudi imaju bradu, dok su ljudski testisi u odnosu na telesnu težinu tri puta veći od gorilinih, ali pet puta manji od čimpanze?
U svojoj novoj knjizi „Stablo života“, autor istražuje odgovore na mnoga od ovih pitanja. Priča o evoluciji pokazuje kako je svaka vrsta izgrađena od jednostavnih početaka, kada su dodavani različiti delovi koji čine živo biće. Ako se popnemo na evoluciono stablo života, možemo pratiti putanju koja vodi do sve specijalizovanijih grana kojima pripada svaka vrsta.
Grupacije vrsta koje delimo sa svakom od ovih grana otkrivaju redosled u kojem su se naši delovi tela pojavili. Telo i creva, kao izumi životinjske grane, morali su doći pre kičmene kolone i udova, dok su mleko i dlake (sisavci) došli pre noktiju (primate). Postoji način da proučimo zašto smo evoluirali svaki od ovih delova tela, ali to funkcioniše samo ako je karakteristika evoluirala više puta na različitim granama.
Ova ponovljena evolucija se naziva konvergencija. Ona može biti izvor frustracije za biologe jer zbunjuje kako su vrste povezane. Na primer, lastavice i jarebice su nekada klasifikovane kao sestre vrste, ali sada znamo da su lastavice bliži rođaci sova nego jarebicama.
Konvergentna evolucija postaje korisna kada je posmatramo kao vrstu prirodnog eksperimenta. Veličina testisa primata daje klasičan primer. Odrasli mužjaci abisinijskog crno-belog kolobusa i bonnet macaque su otprilike iste veličine, ali imaju veoma različite testise. Testisi kolobusa teže samo 3 grama, dok testisi macaque dostižu čak 48 grama.
Različite veličine testisa mogu se objasniti na nekoliko načina. Veliki testisi mogli bi biti ekvivalent repu pauna, privlačni ženama, ali možda je najplauzibilnije objašnjenje vezano za način parenja. Mužjak kolobusa se žestoko takmiči za pristup haremu ženki, dok macaque žive u mirnim mešovitim grupama i imaju drugačiji pristup ljubavi.
Muškarac macaque sa velikim testisima treba da proizvodi više spermatozoida, što mu povećava šanse da prenese svoje gene. Ova objašnjenja su razumna, ali da li su tačna? Ovdje konvergentna evolucija pomaže.
Kada pogledamo celu granu sisavaca na stablu života, otkrivamo mnoge grupe sisavaca koje su evoluirale sa testisima različitih veličina. U gotovo svim ovim slučajevima, veći testisi se dosledno nalaze kod promiskuitetnih vrsta, dok su manji kod monogamnih. Mužjak gorile sa malim testisima ima isključiv pristup haremu, dok su veliki testisi čimpanza i bonoba zaista veoma promiskuitetni.
Iako je teško proučavati seksualni život divljih delfina, delfini spinneri se uklapaju u naše očekivanja, učestvujući u masovnim događajima parenja. Zahvaljujući višestrukim posmatranjima konvergentne evolucije, otkrili smo doslednu korelaciju između veličine testisa i seksualnog života kod sisavaca. Što se tiče ljudi, imamo veličinu testisa negde u sredini, a vi možete iz
