Novo istraživanje naglašava oštar izbor sa kojim se suočavamo kada je reč o klimatskim promenama: rešiti krizu sada ili potrošiti mnogo više novca i resursa na rešavanje krize u budućnosti, nakon što su prelomne tačke životne sredine prešle.
Tim iz Pacifičke severozapadne nacionalne laboratorije (PNNL) i Nacionalne laboratorije u Los Alamosu (LANL) prikupio je potrebne brojeve, koristeći više varijacija na klimatskom modelu i scenariju gubitka morskog leda.
Prelomne tačke se odnose na pragove iznad kojih široka, značajna promena postaje neizbežna, čak i ako se uklone pokretači te promene. U ovom slučaju, istraživači su razmatrali kada će polarni regioni bez leda postati neizbežni, čak i ako bismo nekako zaustavili globalno zagrevanje.
„Ili ćete snositi troškove sada, neposredno pre nego što se pređe prag, ili čekate“, kaže matematičar Parvati Kooloth, iz PNNL-a.
„A ako sačekate, stepen intervencije potreban da se klimatski sistem vrati tamo gde je bio naglo raste.“
Ima smisla da što se klimatske promene duže traju, to će više biti potrebno da se preokrene kurs. Ali ovde su istraživači želeli da posebno kvantifikuju povećane troškove nakon tačke preokreta, koristeći svoj scenario gubitka leda na moru.
U ovom slučaju, četvorostruko povećanje se dešava brzo nakon što se dostigne tačka preokreta, utvrdio je tim.
Dok su modeli pokazali da nagli porast troškova može biti odložen – što nam potencijalno daje više vremena da preokrenemo kurs i potpuno obnovimo ekosistem – kada taj „prozor prekoračenja“ prođe, cena preokreta raste još brže.
Ne mogu se sve posledice prelomnih tačaka preokrenuti, upozoravaju istraživači. I dok se prekretne tačke mogu brzo preći, otklanjanje štete i povratak u drugom pravcu obično zahteva mnogo više vremena i truda.
„Ako stignemo u 2100. godinu bez morskog leda, možda neće biti dovoljno da vratimo led ako smanjimo naše emisije na nivoe koje sada emitujemo 2024. godine, kada nam je još ostalo malo leda“, kaže Kooloth.
„Možda ćemo morati mnogo dalje da smanjimo emisije, na nivoe koji su prethodili 2024. – tu asimetriju je važno da uzmemo u obzir dok biramo naš put napred.
Iako je svaka prekretnica jedinstvena – i mešavina mnogo različitih faktora i uticaja – istraživači sugerišu da svi dele fundamentalne principe. Tim je uveren da se nalazi o morskom ledu mogu uporediti i sa drugim scenarijima, od umirućih koralnih grebena do nestajanja prašuma.
I ovde ima nekih pozitivnih vesti. Studije poput ove imaju potencijal da nam pomognu da bolje identifikujemo i predvidimo prelomne tačke kako se približavaju. U teoriji, to bi trebalo da nam pomogne da ih izbegnemo – iako kao vrsta, naša evidencija nije sjajna u poslušanju upozorenja naučnika.
„Danas znamo mnogo o klimatskom sistemu“, kaže Kooloth. „Ali čak i sada nikada nismo sigurni koliko smo daleko ili blizu tačke preokreta.
„Da li bismo jednog dana mogli da koristimo vidljive prekursore za rano upozorenje? Nadam se da možemo.“
Istraživanje je objavljeno u npj Climate and Atmospheric Science.
