Astronomi su otkrili četiri egzoplaneta koji orbitiraju oko Barnardove zvezde, najbliže samostalne zvezde Zemlji. Ova otkrića su rezultat višegodišnjih istraživanja i korišćenja naprednih instrumenata. Barnardova zvezda je posebno zanimljiva zbog svoje blizine i karakteristika.
Barnardova zvezda, poznata i kao GJ 699, je najbliža samostalna zvezda Zemlji, udaljena 5.96 svetlosnih godina. Astronomi su od 1916. godine tragali za egzoplanetima u njenoj orbiti, ali su dosadašnji signali bili nedovoljno uverljivi. Sada, tim predvođen Ritvikom Basantom sa Univerziteta u Čikagu, potvrđuje postojanje četiri egzoplaneta.
Ova otkrića su posebno značajna jer su svi egzoplaneti manji od Zemlje, što ih čini teškim za pronalaženje. Basant ističe da je ovo uzbudljivo otkriće, jer Barnardova zvezda predstavlja našeg kosmičkog komšiju o kojem znamo vrlo malo. Nova oprema omogućila je preciznije merenje i otkrivanje ovih svetova.
Barnardova zvezda nije samo obična zvezda; ona je crveni patuljak, najčešći tip zvezde u galaksiji. Istraživanje ovog sistema može nam otkriti mnogo o našoj galaktičkoj okolini i planetarnim sistemima oko pojedinačnih zvezda. Takođe, može nam pomoći da razumemo kako bi mogli izgledati sistemi oko crvenih patuljaka.
Egzoplaneti su teški za uočavanje jer su znatno manji i tamniji od zvezda koje orbitiraju. Astronomi se oslanjaju na detekciju efekata koje egzoplaneti imaju na svoje zvezde, kao što su periodično slabljenje svetlosti ili blagi pokreti zvezde. U slučaju Barnardove zvezde, detekcija je zasnovana na radijalnoj brzini, što sugeriše da je orbitalna ravnina egzoplaneta orijentisana daleko od naše linije pogleda.
Tim je koristio instrument MAROON-X na teleskopu Gemini North na Havajima kako bi posmatrao zvezdu tokom 112 noći u razdoblju od tri godine. Njihovi rezultati su pokazali prisustvo četiri egzoplaneta i omogućili su izračunavanje njihovih masa i orbitalnih perioda. Barnard b ima masu 0.3 puta veću od Zemljine, dok su ostali egzoplaneti takođe manji od Zemlje.
Iako su ovi egzoplaneti preblizu zvezdi da bi bili naseljivi, njihovo otkriće ukazuje na to koliko je lako propustiti male egzoplanete. Barnard e, sa masom od samo 0.19 puta većom od Zemljine, predstavlja najlakši egzoplanet otkriven korišćenjem radijalne brzine. Ova otkrića naglašavaju kako se naša sposobnost pronalaženja egzoplaneta stalno poboljšava.
Basant naglašava da je otkriće značajno za čovečanstvo i da će se nadati da će ga ljudi zauvek pamtiti. Rezultati tima su objavljeni u časopisu The Astrophysical Journal Letters.
