Y hromozom kod muškaraca se smanjuje, a neki genetičari smatraju da bi mogao potpuno nestati. Gubitak ovog hromozoma povezan je sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Istraživanja pokazuju da stariji muškarci često gube Y hromozom, što može uticati na njihovo zdravlje.
Ljudski Y hromozom, koji je ključan za određivanje pola, suočava se sa ozbiljnim problemima. U narednih pet miliona godina, neki genetičari veruju da bi mogao potpuno nestati iz naše vrste. U međuvremenu, postoji veća zabrinutost, jer neki muškarci gube Y hromozom u krvi, mozgu ili imunološkim ćelijama, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje.
Gubitak Y hromozoma povezan je sa raznim bolestima, uključujući rak, bolesti bubrega, srčane bolesti i Alchajmerovu bolest. Istraživači su decenijama primećivali da stariji muškarci gube Y hromozom u određenim ćelijama. Među muškarcima od 70 godina, otprilike 40 procenata pokazuje gubitak Y hromozoma u krvnim ćelijama, dok taj broj raste na 57 procenata kod 93-godišnjaka.
Ranije se gubitak Y hromozoma smatrao benignim znakom starenja, ali nova genetska saznanja sugerišu da nedostatak Y hromozoma u nekim ćelijama može doprineti smrti i bolestima. Iako je Y hromozom prisutan u većini ćelija tela, često se čini da ne igra značajnu ulogu osim u određivanju pola i funkciji spermatozoida.
U 2022. godini, istraživanje je pokazalo da kada specijalizovane imunološke ćelije u srcima miševa nemaju Y hromozome, to dovodi do kardiovaskularne disfunkcije i smrti. Dalja klinička istraživanja sugerišu da stariji muškarci koji gube Y hromozom imaju veću verovatnoću da umru rano ili razviju rak. Iako su ovi gubici retki kod mlađih pojedinaca, mogu biti povezani sa neplodnošću i razvojnim defektima.
U 2023. godini, istraživači su otkrili da do 40 procenata starijih muškaraca sa rakom bešike nema Y hromozom u svojim tumorima. Budući da su muškarci do pet puta skloniji razvoju raka bešike nego žene, neki naučnici sumnjaju da Y hromozom igra ulogu u ovoj bolesti. Preliminarni dokazi podržavaju ovu ideju, a istraživanja iz 2025. godine su pokazala da imunološke ćelije bez Y hromozoma manje efikasno napadaju kancerogene ćelije.
Iako Y hromozom čini samo 0,9 procenata ukupnog DNK u muškoj ćeliji, on je tek nedavno potpuno sekvenciran. Napredak u genomskoj sekvenciji otvorio je novu eru za istraživanje Y hromozoma. Istraživanja su tek počela, ali ova inicijalna saznanja sugerišu da Y hromozom može biti uključen u više ćelijskih funkcija nego što su naučnici ranije pretpostavljali.
Evoluciona biologinja Dženifer Hjuz smatra da Y hromozom nije osuđen na nestanak, jer geni koji se zadržavaju na Y hromozomu imaju ključne funkcije u telu. Međutim, evoluciona biologinja Dženi Grejvs se ne slaže sa tom logikom, tvrdeći da važni geni mogu biti „preuzeti“ od drugih hromozoma. Ova situacija nam pokazuje da geni nemaju problema da „napuste brod“, a Y hromozom može nestati, bez obzira na naše želje. Danas, ljudski Y zadržava samo 3 procenta svojih predaka gena, a ono što ostaje može sadržati tragove ne samo o zdravlju muškaraca danas, već i o evolucijskoj istoriji naše vrste i našoj budućnosti.
