Naučnici sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu sproveli su istraživanje o fenomenu antagonističke pleiotropije, gde geni koji ubrzavaju rasti mogu izazvati štetu kasnije u životu. Ova teorija postaje sve popularnija, ali do sada su konkretni dokazi o specifičnim genima bili teški za pronaći. Istraživanje podržava ideju da određeni geni diktiraju pristup „živeti brzo, umreti mlad“.
Istraživači su se fokusirali na gen vgll3 zbog njegovih prirodnih varijacija povezanih sa vremenom puberteta kod ljudi i reproduktivnom zrelošću kod lososa. Kako ribice žive veoma kratko, idealne su za studije starenja i dugovečnosti. Koristeći CRISPR tehnologiju, naučnici su modifikovali vgll3 gen, što je dovelo do bržeg rasta i ranije seksualne zrelosti.
Na kraju života, ove ribice su razvile više tumora povezanih sa starenjem, uključujući oblike raka slične melanomu kod ljudi. U svom prirodnom stanju, vgll3 deluje kao sigurnosna kočnica; kada se oslobodi, starenje se ubrzava. Pored povećanja deobe ćelija, istraživači su otkrili da varijacije u vgll3 genu utiču na aktivnost matičnih ćelija i popravku DNK.
Iako ljudi takođe imaju vgll3 gen, potrebno je više istraživanja da bi se utvrdilo da li funkcioniše na sličan način. Ako je to slučaj, možda ćemo moći da razvijemo tretmane za rak i obezbedimo bolje zdravlje u starosti. Dosadašnja istraživanja su povezivala vgll3 sa promovisanjem i suzbijanjem rasta tumora, što ukazuje na složenost njegove uloge u starenju i bolestima.
S obzirom na to, slučaj za antagonističku pleiotropiju postaje sve jači. „Fascinantno – i pomalo zastrašujuće – je to što rak koji vidimo kod ovih ribica nije slučajna nesreća,“ kaže Harel. „To je direktna senka njihove mladalačke vitalnosti.“ Harel i njegovi saradnici planiraju da istraže mogućnost odvajanja efekata vgll3 u ranoj fazi života od njegovih štetnih posledica kasnije.
