Kategorija: Nauka

Astronomi su potvrdili postojanje egzoplaneta HD 20794 D, koji se nalazi na udaljenosti od samo 20 svetlosnih godina od nas i potencijalno poseduje uslove za život. Ova planeta, šest puta masivnija od Zemlje, kruži oko svoje zvezde unutar nastanjive zone – oblasti u kojoj bi tečna voda mogla postojati na površini.

Dalje

Naučnici iz Nemačke otkrili su neobičan porast radioaktivnog izotopa berilijuma-10 u tankim slojevima morske kore Tihog okeana, što ukazuje na nepoznati kosmički ili geološki događaj pre oko 10 miliona godina.

Dalje

Naučnici u Evropi razvili su novi uređaj koji bi mogao pomoći u istraživanju fundamentalnih zakona stvarnosti i mogućeg kraja univerzuma. Koristeći tehniku poznatu kao kvantno žarenje, tim fizičara predvođen Zlatkom Papićem sa Univerziteta u Lidsu proučava kako bi kolaps lažnog vakuuma mogao uticati na celokupnu strukturu kosmosa.

Dalje

Dve nove studije otkrivaju da pesme kitova imaju strukturu i efikasnost uporedive sa ljudskim jezikom, izazivajući dugogodišnje pretpostavke o njegovoj jedinstvenosti.

Dalje

Astronomi su otkrili potencijalnu supermasivnu crnu rupu skrivenu u Velikom Magelanovom oblaku, koja bi mogla biti na putu ka sudaru sa Mlečnim putem.

Dalje

Nova studija objavljena u BMJ-u otvorena je važnim uvidima u to kako se stariji pacijenti oporavi kognitivno nakon operacije zamjene kuka. Istraživanje, sprovedeno u Univerzitetskoj bolnici Karolinska u Huddingu, fokusiran je na pacijente koji su u toku ukupne zajedničke artroplastike, zajedničkog rada za starije osobe.

Dalje

Međunarodni tim istraživača iz Indije, Holandije, Poljske i Švajcarske razvio je inovativni metod za poboljšanje analize podataka i smanjenje pristrasnosti u istraživanjima javnog mnjenja i društvenih mreža. U radu objavljenom u Međunarodnom časopisu primenjenih nauka o upravljanju, istraživači ističu problem deklarativne pristrasnosti, koji može iskriviti rezultate anketa i dovesti do pogrešnih zaključaka u kreiranju javnih politika.

Dalje

Tim istraživača sa Univerziteta Nebraska-Lincoln identifikovao je mikroorganizme koji igraju značajnu ulogu u globalnom ugljeničnom ciklusu. Ovo otkriće pruža nove uvide u protok ugljenika kroz životnu sredinu i može imati ključne posledice za održivi razvoj bioenergije.

Dalje

Istraživači su analizirali mirise koji dolaze iz drevnih egipatskih mumija, otkrivajući da su ovi ostaci, stari 5.000 godina, imali prijatne arome. Studija je sprovedena u Egipatskom muzeju u Kairu pomoću hemijske analize i tima ljudskih njuhača, bez direktnog uzorkovanja mumija.

Dalje

Istraživački tim kineske Akademije nauka uspešno je sekvencirao visokokvalitetni genom mahovine Syntrichia caninervis, ključne vrste za ekološku ravnotežu u pustinji Gurbantunggut. Ovaj referentni genom, veličine 323,44 Mbp, sa N50 vrednošću od 24,41 Mbp i preciznošću većom od 99,999%, predstavlja najkvalitetniji genom mahovine do sada.

Dalje

Istraživači sa Univerziteta Ilinois Urbana pronašli su inovativan način da iskoriste otpadnu koru pomela za razvoj uređaja koji mogu proizvoditi električnu energiju i pratiti biomehaničke pokrete. Studija objavljena u časopisu ACS Applied Materials & Interfaces pokazuje da prirodna porozna struktura unutrašnjeg sloja kore pomela omogućava efikasnu konverziju mehaničke energije u električnu putem triboelektričnog efekta.

Dalje

Istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (UCLA) otkrili su da geni povezani sa popravkom neusklađene DNK igraju ključnu ulogu u napredovanju Huntingtonove bolesti, jednog od najčešćih naslednih neurodegenerativnih poremećaja. Ova otkrića, objavljena u prestižnom časopisu Cell, mogla bi otvoriti nove pravce za razvoj terapija.

Dalje

Tim istraživača sa Janelia Research Campus-a, predvođen Antoniom Fioreom i Kaivonom Pedramom, razvio je inovativnu mikroskopsku sondu Rhobo6, koja omogućava do sada neviđeni uvid u vanćelijsku matricu – ključnu strukturu koja podržava i organizuje ćelije u tkivima. Ova tehnologija, objavljena u časopisu Nature Methods, može imati značajan uticaj na istraživanja razvoja tkiva i bolesti poput raka.

Dalje

Ovaj napredni algoritam koristi mašinsko učenje za analizu hiljada uzoraka u sekundama, dok bi tradicionalne metode zahtevale mesece rada. Ključna prednost programa je sposobnost razlikovanja mikroplastike od prirodnih materijala poput školjki, algi i životinjskog krzna, čime se smanjuje mogućnost pogrešne identifikacije.

Dalje

Dve nove studije sa Univerziteta Rutgers otkrivaju da mikro- i nanoplastika mogu značajno povećati količinu toksičnih hemikalija koje biljke i ljudske crevne ćelije apsorbuju, što izaziva dodatne zabrinutosti o bezbednosti hrane u uslovima plastičnog zagađenja.

Dalje

Nova studija objavljena u časopisu Planetary Science Journal sugeriše da materijal iz zvezdanog sistema Alfa Centauri možda već stiže u naš Sunčev sistem, a deo bi mogao biti prisutan u oblaku Oort.

Dalje

Međunarodni tim naučnika nedavno je detektovao neutrino s dosad najvišom zabeleženom energijom, otkrivajući tragove jednog od najekstremnijih fenomena u svemiru. Ova čestica, zabeležena pomoću detektora KM3NeT smeštenog u dubinama Sredozemnog mora, imala je neverovatnu energiju od 220 petaelektronvolti (PeV), što je više od bilo koje prethodno otkrivene neutrino čestice.

Dalje

Istraživači sa Univerziteta Linkoping u Švedskoj napravili su iznenađujuće otkriće o X hromozomu, koje bi moglo pomoći u razumevanju zašto su autoimune bolesti češće kod žena nego kod muškaraca. U studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, naučnici su izradili atlas inaktivacije X hromozoma kod ljudi, otkrivajući da čak 20% gena na inaktiviranom X hromozomu ostaje aktivno, što daje ženama prednost u određenim imunološkim odgovorima.

Dalje

Istraživači sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru razvili su inovativan način za isporuku terapijskih molekula u mozak pomoću modifikovane bakterije Lactobacillus plantarum. Ova metoda omogućava bezbedno zaobilaženje krvno-moždane barijere i otvara mogućnosti za lečenje neuroloških bolesti.

Dalje

Nedavna studija sprovedena na životinjskom modelu pružila je direktne dokaze o ulozi vagusnog živca u komunikaciji sa mikrobiomom creva, popunjavajući kritičnu prazninu u istraživanju osi creva-mozak.

Dalje