Skoro 337 miliona godina života izgubljeno je u prve dve godine pandemije COVID-19, pošto su milioni ljudi umrli prerano, saopštila je u petak Svetska zdravstvena organizacija.
Godišnji svetski statistički izveštaj zdravstvene agencije UN takođe je pokazao opasnost od nezaraznih bolesti (NCD) kao što su bolesti srca, rak i dijabetes.
Najdramatičniji nalaz, zasnovan na podacima do 2022. godine, bila je procena koliko je godina života COVID-u trajao, saopštila je SZO.
Pandemija je izazvala globalnu devastaciju i zvanično je ubila skoro sedam miliona ljudi, dok se veruje da je pravi broj bliži 20 miliona.
Izveštaj SZO otkriva kako su sam virus i širi uticaj krize naglo prekinuli živote miliona ljudi.
Dok je SZO zvanično registrovala 5,4 miliona smrtnih slučajeva od COVID-a 2020. i 2021. godine, njeni podaci o višku smrtnosti pokazuju da je oko 14,9 miliona ljudi verovatno umrlo zbog krize tokom tog perioda.
Možda čak i upečatljivije, kaže da statistika pokazuje da je samo tokom te dve godine COVID doveo do globalnog gubitka od 336,8 miliona godina koji bi inače živeli.
„To je kao da izgubite 22 godine života za svaku prekomernu smrt“, rekla je Samira Asma, pomoćnica šefa SZO za podatke i analitiku, novinarima uoči lansiranja.
„Značajne nejednakosti podupiru distribuciju slučajeva COVID-19 i smrtnih slučajeva, kao i pristup vakcinaciji“, navodi se u izveštaju.
SZO je upozorila da je pandemija pomogla da se mnogi zdravstveni pokazatelji koji se poboljšavaju godinama unazad izbace iz koloseka.
Tokom prve dve decenije veka, svet je video značajna poboljšanja u zdravlju majki i dece, pri čemu je smrtnost pala za jednu trećinu i polovinu.
Učestalost zaraznih bolesti poput HIV-a, tuberkuloze i malarije takođe je značajno opala, kao i rizik od prerane smrti od NCD.
Očekivani životni vek porastao je sa 67 godina u 2000. na 73 godine u 2019.
Ali nakon što je pandemija udarila, postojeće nejednakosti u pristupu visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, rutinskoj imunizaciji i finansijskoj zaštiti su se produbile, između ostalog šaljući dugotrajne trendove poboljšanja malarije i tuberkuloze u suprotnom smeru.
I dok svet i dalje ima sveukupni napredak u zdravstvu, udeo smrtnih slučajeva izazvanih NCD svake godine raste, pokazala je studija.
U 2000. godini, oko 61 posto globalnih smrtnih slučajeva godišnje je bilo povezano sa nerazboljenim bolestima. Do 2019. skoro 74 odsto je bilo.
„Ako se ovaj trend nastavi, projicira se da će do sredine veka nekontrolisane bolesti činiti oko 86 odsto od 90 miliona godišnjih smrtnih slučajeva“, navodi se u saopštenju SZO.
„Izveštaj šalje oštru poruku o pretnji od nezaraznih bolesti, koje uzimaju ogroman i sve veći danak“, rekao je šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
Nalazi, rekao je on, pokazuju potrebu za „znatnim povećanjem ulaganja u zdravstvo i zdravstvene sisteme kako bi se vratili na pravi put ka ciljevima održivog razvoja“.
Smrtnost od NCD raste uprkos smanjenju izloženosti mnogim zdravstvenim rizicima, uključujući upotrebu duvana, konzumiranje alkohola i neispravnu vodu i kanalizaciju, saopštila je SZO.
Međutim, izloženost drugim rizicima poput zagađenja vazduha ostala je visoka, navodi se u saopštenju.
Izveštaj je posebno upozorio da prevalencija gojaznosti raste bez znakova preokreta.
