BANGKOK – Kineski naučni brod pun opreme za nadzor pristao u luci Šri Lanke. Stotine ribarskih brodova usidreno je mesecima među spornim ostrvima u Južnom kineskom moru. I okeanski trajekti, napravljeni da mogu da prevezu teška vozila i veliki teret ljudi.
Svi su to naizgled civilni brodovi, ali stručnjaci i zabrinute regionalne vlade kažu da su oni deo kineske civilno-vojne strategije fuzije, koju Peking malo skriva, a koja poboljšava njegove pomorske sposobnosti, prenosi Asošijejted pres.
Kineska mornarica je već najveća na svetu po broju brodova i ubrzano gradi nove ratne brodove kao deo šire vojne ekspanzije. U junu je lansirao svoj prvi domaći dizajniran i napravljen nosač aviona, a uskoro je na putu najmanje pet novih razarača.
Do porasta dolazi dok Peking pokušava da izvrši širi uticaj u regionu. Povećava svoje vojne aktivnosti oko samoupravnog ostrva Tajvan, tražeći nove bezbednosne sporazume sa pacifičkim ostrvima i gradeći veštačka ostrva u spornim vodama kako bi ojačala svoje teritorijalne pretenzije u Južnom kineskom moru, koje su SAD i njihovi saveznici osporili.
Civilni brodovi ne samo da povećavaju sirovi broj brodova, izvršavajući zadatke koje bi vojska teško mogla da izvrši.
Na ostrvima Spratli u Južnom kineskom moru, na primer, Kina plaća komercijalnim kočaricama više nego što mogu da zarade pecanjem samo da bi bacili sidro najmanje 280 dana u godini kako bi podržala zahtev Pekinga na sporni arhipelag, rekao je Gregori Poling, direktor Inicijativa za transparentnost na moru Azije Centra za strateške i međunarodne studije.
„Kina je u stanju da koristi nominalno civilna plovila koja su jasno upućena državi, koja je plaćena da pojede suverenitet svojih suseda, ali onda ubedljivo poriče da je država odgovorna“, rekao je on.
Kina decenijama koristi civilne ribarske kočare u vojne svrhe, ali je nedavno značajno povećala broj stvaranjem „Spratli Backbone Fleet“ iz vladinog programa subvencija započetog pod predsednikom Si Đinpingom, koji pomaže u pokrivanju izgradnje novih plovila, među druge stvari.
Ti brodovi su se „uglavnom pojavili skoro preko noći“ nakon što je Kina pre nekoliko godina izgradila lučku infrastrukturu na veštačkim ostrvima koje je izgradila u Spratlisu i koja bi se mogla koristiti za snabdevanje, rekao je Poling.
Sada je tamo u svakom trenutku raspoređeno oko 300 do 400 plovila, rekao je on.
Filipini, Malezija, Vijetnam i drugi takođe imaju prava na ostrva Spratli, koja se nalaze u produktivnom ribolovnom području i važnom brodskom putu, a smatra se da drže neiskorišćene rezerve prirodnog gasa i nafte.
Ali kineski brodovi odvraćaju druge kočare od pecanja u toj oblasti i polako ih istiskuju sa terena, uz malo toga što vlade mogu da urade, rekao je Džej Batongbakal, koji je na čelu Instituta za pomorska pitanja i pravo Univerziteta Filipina. More.
„Pošto su to navodno civilni ribarski brodovi, mornarički brodovi nisu u stanju da se nose sa njima da Kina ne optuži Filipine za izazivanje incidenta i upotrebu sile protiv civila“, rekao je on. „Oni iskorištavaju uočene ‘sive zone’ ispod praga za pokretanje odgovora samoodbrane.
U jednom visoko publiciranom incidentu, čelična kineska kočarica je 2019. godine nabila i potopila filipinski čamac sa drvenim trupom na sidru severoistočno od ostrva Spratli, napustivši posadu da bi je kasnije spasao vijetnamski ribarski brod. Uprkos diplomatskom protestu Filipina, Kina je negirala da je incident bio nameran, nazvavši ga „slučajnim sudarom“.
Pored oko 800 do 1.000 komercijalnih ribarskih čamaca u floti Spratlija, Kina ima oko 200 drugih plovila kao deo profesionalne pomorske milicije, prema novembarskoj studiji koju je koautor Poling na osnovu analize zvaničnih kineskih izveštaja, satelitskih snimaka i drugi izvori.
Profesionalna milicija je bolje opremljena, sa obučenim posadama i pod direktnom državnom kontrolom, i koristi se za agresivnije operacije kao što je uznemiravanje stranih naftnih i gasnih operacija, rekao je Poling.
U slučaju sukoba, upotreba civilnih brodova u Kini bi zakomplikovala pravila angažovanja, rekao je on.
„Ne želite da tretirate svaki kineski ribarski čamac kao da je naoružani borac, ali, u stvari, neki od njih mogu biti naoružani borci“, rekao je Poling.
Kina je takođe raspoređivala civilne istraživačke brodove za vojne zadatke u oblastima u kojima njena mornarica ne bi bila u stanju da deluje a da ne izazove odgovor, rekao je Ridžvan Rahmat, analitičar odbrambene obaveštajne kompanije Džejns iz Singapura.
„Ako rasporedite brodove sa sivim trupom, vaš protivnik može takođe da rasporedi brod sa sivim trupom kao recipročnu meru, tako da to čini opasnijim za sve“, rekao je on, misleći na tipičnu boju vojnih brodova. „Da bi to izbegla, Kina raspoređuje brodove sa belim trupom – da pojača svoje prisustvo bez eskalacije stvari.
Postoje i mnoge zapadne kontrole izvoza koje zabranjuju slanje osetljive tehnologije u Kinu za vojnu upotrebu, što Kina može da zaobiđe izgradnjom takvih civilnih brodova, iako su „u svemu osim po imenu vojni“, rekao je Rahmat.
Veruje se da je autonomno upravljani Zhu Hai Iun jedan od takvih brodova, sposoban da lansira vazdušne, površinske i podvodne bespilotne letelice „za obavljanje pomorskih naučnih istraživanja“, navodi kineski državni Global Times.
Brod, koji je završio svoje prvo autonomno ispitivanje na moru u junu, takođe bi mogao da napravi vojne mape dna Južnog kineskog mora, uključujući važne podmorske puteve oko Tajvana, rekao je Rahmat.
„Kina povećava svoje patrole za odvraćanje podmornica, a kako bi se osiguralo da to može da uradi, potrebno je da mapira podvodni teren“, rekao je on.
Kineske metode izazvale su gnev regionalnog rivala Indije prošlog meseca kada je pokušala da pristane Juan Vang 5 u luku Hambantota na Šri Lanki, nedaleko od jugoistočne obale Indije, za dopunu goriva u vreme kada se Nju Delhi pripremao da testira novu raketu.
Plovilo je zvanično naučno-istraživački brod opremljen senzorima koji se mogu koristiti za praćenje satelita, ali ista oprema se može koristiti za prikupljanje podataka o lansiranju projektila.
Šri Lanka, usred ekonomske krize i u velikoj meri oslanjajući se na pomoć Indije, u početku je odbila da dozvoli brodu da pristane zbog zabrinutosti Indije.
Ali Kina upravlja lukom Hambantota, nakon što je dobila 99-godišnji zakup ovog objekta — izgrađenog kineskim novcem — nakon što je Šri Lanka 2017. propustila kredite. Nakon konsultacija na visokom nivou sa Pekingom, vlasti Šri Lanke su povukle i dozvolile Iuan Vang 5 pristaje od 16. avgusta do 22. avgusta.
Indija je 23. avgusta uspešno testirala svoju novu raketu zemlja-vazduh dizajniranu da brani brod od vazdušnih pretnji iz blizine.
„Sumnjam da je lansiranje odloženo dok kineski špijunski brod nije otišao“, rekao je Rahmat.
Kina nije pokušala da prikrije svoju vojnu upotrebu civilnih prekookeanskih trajekata, koji su morali da ispune odbrambene standarde od 2016. dozvoljavajući im da prime vojna vozila poput tenkova, rekao je Majk Dam, penzionisani obaveštajni oficir američke mornarice koji je pisao o tema za američki pomorski ratni koledž Kineski institut za pomorske studije.
Umešno proizvedeni video snimci državne televizije koji prikazuju vozove vojnih vozila i trupe kako se ukrcavaju na brodove i kreću ka moru, otvoreno govoreći da testiraju „kako da koriste resurse civilnog transporta za izvršavanje vojnih zadataka“. Najnovija takva vežba završena je ranije ovog meseca.
Ovo bi moglo da ima za cilj da zastraši Tajvan, za koji Kina tvrdi da je svoj i nije isključila pokušaj da ga zauzme silom, a takođe je u skladu sa porukom kineske vlade da javnost doprinosi nacionalnoj bezbednosti, rekao je Dam.
Kina trenutno nema dovoljno amfibijskih plovila da preveze broj trupa potreban 160 kilometara (100 milja) preko Tajvanskog moreuza za potencijalno sletanje na plažu na ostrvo, a trajekti bi mogli da budu zaustavna mera ako kriza navede Kinu da odluči da izvrši invaziju, rekao je Rahmat.
Kina takođe možda neće želeti da preuzme troškove izgradnje i održavanja „ogromne amfibijske armade“ na neodređeno vreme, rekao je Dam.
Vojne amfibijske letelice su napravljene za iskrcavanje trupa i vozila na plažu, dok trajekti omogućavaju kretanje od luke do luke, što bi značilo da bi bili efikasni samo ako Kina može da zauzme tajvanske luke u ispravnom stanju, rekao je Dahm.
Ipak, u krizi, kineska narodnooslobodilačka armija mogla bi da pokuša sa slučajnim gambitom kao što je istovar amfibijskih vozila sa trajekata na moru ili korišćenje plutajućih nasipa, rekao je Dahm.
„Uvek postoji mogućnost da bi PLA mogla da se posveti operaciji visokog rizika protiv Tajvana sa mogućnošću gubitka velikog broja civilnih brodova“, rekao je on.
