Prema nedavnom izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, SAD zaostaju za svojim kolegama iz razvijenih zemalja u proveravanju okvira napretka. Zemlja koja je prošle godine zauzela 32. mesto od 193 zemlje članice UN pala je za 11 mesta u jednoj godini i sada zaostaje čak i za Ukrajinom i Kubom na listi, na prvom mestu ispred Bugarske.
Ocene su zasnovane na napretku zemlje u ispunjavanju ciljeva održivog razvoja UN, 17 metrika koje zvuče nejasno pozitivno koje imaju za cilj da oliče društveni napredak. Oni uključuju konkretna dostignuća poput „čiste vode i sanitacije“ i „nulte gladi“ zajedno sa manje definisanim ciljevima kao što su „kvalitetno obrazovanje“ i „odgovorna potrošnja i proizvodnja“, ali su svi opisani na veb stranici UN-a kao kritični za sprovođenje Agende organizacije za 2030. Održivi razvoj – nešto što su se sve zemlje članice složile da urade.
Skandinavske zemlje vode na rang listi UN-a za 2022. godinu, a Finska je na prvom mestu, a Danska, Švedska i Norveška zaokružuju prva četiri. Prva neevropska zemlja koja je dospela na listu je Japan, koji je usko ušao u prvih 20 sa 19.
Istoričarka Ketlin Fridl okrivila je rasizam i „američku izuzetnost“ za navodni pad SAD u svom članku za The Conversation u petak, tvrdeći da je prvo „prevarilo mnoge Amerikance iz zdravstvene zaštite, obrazovanja, ekonomske bezbednosti i životne sredine koje zaslužuju“, dok je drugo „čuva zemlju od iskrenih procena i korekcije kursa“ usred porasta loše definisanih „pretnji demokratiji“.
Svakako, nagli porast ekonomske jednakosti i dvogodišnji kontinuirani pad očekivanog životnog veka će izgleda staviti SAD na pogrešnu stranu nekoliko ciljeva, uključujući „dobro zdravlje i blagostanje“, „bez siromaštva“ i „smanjenje nejednakosti“. .” Međutim, UN su ocenile svoj učinak na dva od ta tri kao poboljšane, pri čemu je samo metrika nejednakosti pokazala negativna, i umesto toga se fokusirala na navodni pad „odgovorne potrošnje i proizvodnje“.
UN nisu jedini entitet koji je označio SAD kao naciju u opadanju. The Economist ju je ranije ove godine klasifikovao kao „demokratiju sa nedostatkom“ u svojoj oceni „stanja demokratije“ širom sveta. Njegove metrike uzimaju u obzir izborni proces i pluralizam zemalja, funkcionisanje vlade, političko učešće, demokratsku političku kulturu i građanske slobode.