Od visokih obalnih sekvoja do Volemi borova i jela iz doba dinosaurusa koji čine savršena božićna drvca, čak su i naše najcenjenije drvenaste biljke u strašnim nevoljama.
Ali ispostavilo se da gubitak nekih vrsta neće samo ugroziti lokalne šume; ugroziće čitave ekosisteme, kaže nova studija.
Prošle godine, globalna procena pod nazivom Stanje drveća u svetu otkrila je da šokantna jedna trećina svih vrsta drveća trenutno klati na ivici postojanja.
To iznosi oko 17.500 jedinstvenih vrsta drveća koje su ugrožene.
To je više nego dvostruko više od svih ugroženih tetrapoda (sisara, ptica, vodozemaca i gmizavaca).
Neka stabla su toliko retka da je ostala samo jedna poznata jedinka, poput usamljenog bora na Mauricijusu, Hiophorbe amaricaulis.
U novom radu, isti tim istraživača koji stoji iza izveštaja o stanju svetskih drveća izdaje „upozorenje čovečanstvu“ o posledicama ovih gubitaka, uz podršku 45 drugih naučnika iz 20 različitih zemalja.
Biolog za zaštitu prirode Malin Rivers iz Botanic Gardens Conservation International i kolege navode mnoge uticaje koje će ovi gubici imati na naše ekonomije, sredstva za život i hranu.
Većina našeg voća dolazi sa drveća, kao i mnogi orašasti plodovi i lekovi, sa nedrvnim proizvodima u vrednosti od oko 88 milijardi dolara.
U svetu u razvoju, 880 miliona ljudi se oslanja na ogrevno drvo kao gorivo, a 1,6 milijardi ljudi živi u krugu od 5 kilometara (3 milje) od šume, oslanjajući se na njih za hranu i prihod.
Sve u svemu, drveće doprinosi oko 1,3 triliona dolara godišnje globalnoj ekonomiji, ali mi ih uništavamo svake godine – krčeći ogromne delove zemlje za poljoprivredu i razvoj.
Drveće je svako svoj mali svet, koji vrvi od svih vrsta jednoćelijskih i višećelijskih oblika života, uključujući druge biljke, gljive, bakterije i životinje. Izgubite drvo, i ceo svet umire. Oni često čine osnovu za čitavu mrežu života oko sebe.
U stvari, polovina svih svetskih životinja i biljaka oslanja se na staništa drveća.
„Gubitak staništa je često gubitak drveća, on je u korenu toga kada posmatramo zabrinutost zbog izumiranja životinja ili ptica“, rekao je Rivers za Nature Vorld Nevs. „Nema šanse da se brinemo o svim ostalim stvorenjima tamo ako se ne brinemo o drveću.
Kao i kod svih živih sistema, gubitak različitosti čini čitavu zbrku živih veza ranjivijom.
To je zato što manje varijacije znači manje raznolikosti u imunološkom odgovoru, u genima i odgovorima na uslove okoline, što znači manje šanse za preživljavanje mnogih pretnji koje napadaju složenu mrežu interakcija koja predstavlja život na Zemlji.
Neke vrste drveća pružaju jedinstvene interakcije i ne mogu se zameniti drugim vrstama.
Ovo uključuje prepoznatljivo drveće zmajeve krvi (Dracaena cinnabari), zaostalo iz drevnih oligocenskih šuma, koje su domaćini mnogim drugim vrstama koje u potpunosti zavise od njih, uključujući mnoge druge biljke i gekona koji ih oprašuje.
Dakle, izumiranje jedne vrste može izazvati ogroman domino efekat na sve ostalo što je u interakciji sa njom, čak i ako je već retko.
Vrste koje se oslanjaju na naše sve manje šume već su smanjene za oko 53 procenta od 1970. godine, a sve više šuma širom sveta pokazuje znake sve većeg stresa.
Ovo ne utiče samo na druga stabla života sa kojima su u interakciji.
Drveće je isprepleteno sa Zemljinim tlom, atmosferom i vremenom – čisti naš vazduh, proizvodi kiseonik i čini kišu. Oni skladište tri četvrtine svetske dostupne slatke vode i više od polovine problematičnog ugljen-dioksida.
Izgubite dovoljno drveća i kruženje ugljenika, vode i hranljivih materija na našoj planeti će biti bačeno u nered.
„Pokazujemo da različite šume skladište više ugljenika nego monokulture“, rekao je Rivers za Gardijan.
„To važi za mnoge ekološke funkcije, ne samo za hvatanje ugljenika, već za obezbeđivanje staništa životinjama, stabilizaciju tla, otpornost na štetočine i bolesti, otpornost na oluje i nepovoljne vremenske prilike. Gubitak raznolikosti drveća, takođe ćemo izgubiti raznolikost u svim organizmima: ptice, životinje, gljive, mikroorganizmi, insekti.“
Nekoliko vrsta drveća ima sreće i može da iskoriste brze promene životne sredine koje smo izazvali, poput onih koje se uvlače na teritoriju koju su požari očistili. Ali mnogi drugi bivaju izbrisani istim procesima.
Mnogo toga treba da se uradi u borbi protiv ovoga na kolektivnom nivou, ali svi možemo da odigramo ulogu prepoznavanjem važnosti drveća i borbom protiv sopstvenog biljnog slepila. Ranije ove godine, istraživači su istakli da manje ljudi nego ikada pohađa botaničko obrazovanje u Velikoj Britaniji u vreme kada su nam biljke potrebne više nego ikada.
Uoči UN-ove konferencije o biodiverzitetu Cop15 u decembru ove godine, Rivers i kolege pozivaju lidere da bolje integrišu drveće u klimatske politike i da im pruže veću zaštitu. Svi moramo misliti na drveće.
