Vakcinacije protiv meningitisa za više od 50 miliona dece u Africi su odložene usred pandemije COVID-19, što je izazvalo strah od ponovnog izbijanja smrtonosne bolesti.
U „trci sa vremenom“, regionalni direktor SZO za Afriku Matšidiso Moeti rekao je da će vakcina „sledeće generacije“ protiv meningitisa biti uvedena u 26 afričkih zemalja koje su najviše pogođene bolešću.
Ona je rekla da se SZO nada da će odobriti vakcinu do prvog kvartala 2023. godine, što bi onda omogućilo donatorima da je kupe za Afriku.
Moeti je rekao da se vakcina „u kliničkim ispitivanjima pokazala bezbednom i efikasnom protiv više oblika meningitisa“.
Vakcina bi mogla biti uvedena sledeće godine i primenjivana u širokoj upotrebi do 2030. godine, kada se SZO nada da će zaustaviti izbijanje bakterijskog meningitisa na kontinentu od 54 zemlje i 1,3 milijarde ljudi, rekla je ona.
SZO je procenila da bi plan mogao da spase više od 140.000 ljudi svake godine – ali to zavisi od dostupnosti vakcine i od zdravstvenih zvaničnika koji mogu da je primenjuju.
Iako u poslednjih pet godina na kontinentu nije zabeležen nijedan novi slučaj meningitisa A zbog snažnog programa vakcinacije, izbijanje pandemije COVID-19 i prateća ograničenja doveli su u opasnost „stotine miliona“ Afrikanaca, rekao je Moeti. .
Meningitis je „donekle pao sa radara“, ali bi sada mogao da uzme „ogroman danak našim zemljama, sa COVID-19 koji je ugrozio neke od obimnih dobitaka koji su postignuti u prošlosti“, rekla je ona tokom nedeljnog brifinga.
SZO kaže da njeni izveštaji pokazuju da su aktivnosti kontrole meningitisa smanjene za 50 odsto u 2020. u poređenju sa 2019. pre izbijanja COVID-19 u Africi, iako je „blago poboljšanje“ zabeleženo 2021.
Deca su najugroženija prema podacima SZO koji pokazuju da oko polovine slučajeva meningitisa i smrti se javljaju kod dece mlađe od 5 godina.
Više od 350 miliona ljudi u 24 visokorizične afričke zemlje primilo je vakcinu od 2010. godine, sve dok izbijanje pandemije koronavirusa nije usporilo napredak.
Meningitis je ozbiljna infekcija membrana koje štite mozak i kičmenu moždinu, prema SZO. Uzrokuju ga „mnogi različiti patogeni“ koji uključuju gljivice, viruse i bakterije. Bakterijski meningitis je najsmrtonosniji, prema SZO.
Nosioci bolesti mogu preneti bolest kroz respiratorne ili grlene tečnosti putem bliskog i produženog kontakta kao što je ljubljenje, kijanje ili kašalj ili život u blizini zaražene osobe.
Meningitis ima potencijal da izazove epidemije i može dovesti do smrti u roku od 24 sata, dok svaki peti pacijent nakon infekcije ostaje sa doživotnim invaliditetom, navodi SZO.
Simptomi uključuju glavobolju, ukočen vrat, iznenadni početak groznice, mučninu ili povraćanje, osećaj pospanosti ili zbunjenosti ili razvoj iznenadne nesklonosti jakom svetlu, prema SZO.
