Nasleđivanje britanskog prestola je određeno poreklom, polom, legitimitetom i religijom. Prema običajnom pravu, krunu nasleđuju deca suverena ili najbliža kolateralna linija suverena bez dece.
Povelja o pravima iz 1689. i Zakon o poravnanju iz 1701. ograničavaju nasleđivanje prestola na legitimne protestantske potomke Sofije od Hanovera, koji su u „zajedništvu sa Engleskom crkvom“.
Supružnici rimokatolika su bili diskvalifikovani od 1689. godine do izmena zakona 2015 godine. Protestantski potomci onih koji su isključeni jer su rimokatolici imaju pravo.
Prvi naslednik kraljice Elizabete Druge je njen najstariji sin Čarls, princ od Velsa.
Sledeći u redu posle njega je princ Vilijam, vojvoda od Kembridža, stariji sin princa od Velsa.
Treći u redu je princ Džordž, najstarije dete vojvode od Kembridža, a slede njegova sestra, princeza Šarlot i mlađi brat, princ Luj.
Šesti u redu je princ Hari, vojvoda od Saseksa, mlađi sin princa od Velsa.
Prema sporazumu iz Perta, koji je stupio na snagu 2015. godine, samo prvih šest u redu sukcesije zahtevaju saglasnost suverena pre nego što stupe u brak, bez takvog pristanka, oni i njihova deca bi bili diskvalifikovani iz nasledstva.
Sedmi i osmi u redu nasledstva su sin princa Harija i Megan Markl, vojvotkinje od Saseksa, Arči i njihova ćerka Lilibet.
Deveti u redu je vojvoda od Jorka, princ Endrju, drugi sin kraljice Elizabete Druge i princa Filipa. Deseta je njegova starija ćerka Beatris.
Najmlađi sin Elizabete i Filipa, princ Edvard, grof od Veseksa, 14. je u liniji nasledstva.
Jedina ćerka Elizabete i Filipa, princeza Ana, 17. je u naslednom redu za britanski tron.
Najstarija unuka kraljice Elizabete i ćerka princeze Ane, Zara Tindal, 21. je u naslednoj liniji. Zara je veoma uspešna u konjičkom sportu, osvajačica srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Londonu.
