Zakon iz Mičigena iz 1931. o zabrani abortusa bez izuzetaka za silovanje ili incest krši ustav države, presudio je u sredu sudija državnog suda, zabranjujući tužiocima da ga sprovode, preneo je Rojters.
Sudija Elizabet Gleicher iz Suda Mičigena utvrdila je da ustav Mičigena garantuje pravo na telesnu autonomiju uključujući abortus. Presuda je pobeda za pružaoce usluga, uključujući podružnicu Planned Parenthood, koja je tužila da blokira zakon.
„Zakon koji uskraćuje sigurnu, rutinsku medicinsku negu ne samo da uskraćuje ženama njihovu sposobnost da kontrolišu svoja tela i svoje živote – on im uskraćuje dostojanstvo“, napisao je Gleicher.
Lideri državnog zakonodavnog tela pod kontrolom republikanaca, koji je branio zakon, nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.
Odluka je doneta pošto se Vrhovni sud Mičigena suočio sa rokom do petka da odluči da li će se amandman za legalizaciju abortusa u celoj državi pojaviti na glasačkim listićima u novembru.
Planirano roditeljstvo i dva doktora tužili su državu u aprilu, dok je Vrhovni sud SAD razmatrao da li da poništi svoj dugogodišnji presedan u predmetu Roe protiv Vejda koji je uspostavio pravo na abortus širom zemlje. Oni su rekli da je zakon iz 1931. godine, koji dozvoljava abortus samo da bi se spasio život majke, prekršio pravo državnog ustava na pravilan proces i jednaku zakonsku zaštitu.
Gleicher je privremeno blokirao zakon u maju, sprečivši ga da stupi na snagu kada je Vrhovni sud SAD u junu poništio Roe u predmetu Dobs protiv Džeksonovog zdravlja žena.
Guvernerka Grečen Vitmer i državni tužilac Dana Nesel, obe demokrate, rekle su da država neće preduzeti ništa da sprovede zakon. Međutim, neki okružni tužioci rekli su da će to sprovesti ako im bude dozvoljeno.
Nakon što je Vrhovni sud poništio Roe, očekuje se da će oko polovine američkih država pokušati da ograniči abortuse, ili su to već učinile, što je izazvalo talas sudskih sporova širom zemlje.
Demokrate se sve više nadaju da će odluka Vrhovnog suda povećati podršku birača na izborima na sredini mandata, zbog kojih bi stranka istorijski izgubila kontrolu nad jednim ili oba doma Kongresa.