Tehničar, koji je tražio da se njegov identitet ne otkriva iz straha od ruske odmazde, ponudio je redak uvid u teške uslove rada u fabrici u Zaporožju, koju Moskva i Kijev optužuju jedni druge za granatiranje.
Najveću evropsku nuklearnu elektranu je Rusija zauzela u martu, a napadi granatiranja su naširoko osuđeni, što je izazvalo pozive za hitnu misiju Međunarodne agencije za atomsku energiju u postrojenje na jugu Ukrajine.
Tehničar je rekao Rojtersu da su mnogi radnici poslali svoje porodice iz grada Enerhodara u kojem se nalazi fabrika, ali da su ostali sami kako bi osigurali bezbedan rad stanice.
„Zaposleni shvataju da treba da izbace svoje porodice, ali se i sami vraćaju. Moraju da rade zbog mogućnosti velike katastrofe kao što je Černobil 1986. godine, a to bi bilo mnogo gore“, rekao je tehničar.
Teško naoružane ruske trupe su svuda na lokaciji, što je samo po sebi veoma uznemirujuće, a cevi oklopnih transportera su uperene na ulaz dok radnici ulaze, dodao je on.
Ruske snage ponekad ne puštaju radnike odmah kući nakon njihove smene, rekao je on.
„Nađu razlog da ne puste (zaposlene) napolje – granatiranje, ili smisle nešto drugo“, rekao je on.
„Stalno šetaju po prostorijama sa oružjem. Veoma je teško kada uđete u fabriku i vidite te ljude i morate biti tamo. To je veoma psihički i psihički opterećujuće.“
Rusko Ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar.
Energoatom, najviše ukrajinsko državno telo koje inače nadgleda elektranu, saopštilo je da veruje da su radnici postrojenja pod pritiskom i da su takođe u opasnosti.
Pozvao je Rojters na komentare njegovog šefa Petra Kotina 2. avgusta u kojima je rekao da osoblje radi pod „intenzivnim psihološkim i fizičkim pritiskom“ i požalio se na prisustvo ruske vojske na tom mestu.
Nuklearna elektrana je imala 11.000 zaposlenih pre nego što je Rusija izvršila invaziju 24. februara. Ukrajinske vlasti ne otkrivaju trenutni broj radnika, pozivajući se na bezbednosne razloge.
Jedan od stalnih strahova je da bi električni vodovi do elektrane mogli biti prekinuti jer je pumpama koje hlade jezgro reaktora i bazene za istrošeno gorivo potrebna struja da bi funkcionisale, rekao je tehničar.
Postoji rezervna električna stanica koja radi na dizel, ali tehničar je rekao da ne zna koliko je dizel goriva ostalo na gradilištu.
Grad Enerhodar imao je predratno više od 50.000 stanovnika. Gradonačelnik Dmitro Orlov rekao je Rojtersu da je ostalo oko 25.000 ljudi.
Oko 1.000 zaposlenih u fabrici napustilo je grad do jula, rekao je portparol Energoatoma Leonid Olijnik za Rojters, dodajući da nema podataka o članovima njihovih porodica.
Iako trenutno funkcionišu samo dva od šest reaktora, osoblje još uvek ima ogroman broj važnih bezbednosnih poslova, rekao je tehničar. Četiri od šest reaktora elektrane trenutno ne rade normalnim kapacitetom, ali im je i dalje potrebno odgovarajuće održavanje, rekao je on.
Osoblje se vratilo da zadrži kontrolu jer je u pitanju bezbednost Ukrajine i celog evropskog kontinenta i sveta“, rekao je tehničar.
Pošto je nekoliko napada granatiranja pogodilo kompleks nuklearne elektrane, Ukrajina i Rusija rekle su da žele da inspektori IAEA posete objekat, a šef agencije Rafael Grosi rekao je da je spreman da predvodi misiju.
Ujedinjene nacije su saopštile da mogu da olakšaju takvo putovanje, ali da Ukrajina i Rusija moraju da se dogovore o tome.
Tehničar je izrazio skepticizam da bi odlazak u objekat misije IAEA mnogo pomogao.
„Samo potpuna deokupacija grada, nuklearne stanice, termoelektrane, regiona Zaporožja i Hersona i drugih, samo tada će ljudi zaista biti bezbedni“, rekao je on.
IAEA nije odmah odgovorila na Rojtersov zahtev za komentar.
