Vašington nastoji da produži sukob u Ukrajini što je više moguće kako bi oslabio Moskvu, sugerisao je kineski ambasador u Rusiji.
U intervjuu za rusku novinsku agenciju TASS objavljenom u sredu, Džang Hanhui je, između ostalog, rekao da su SAD bile te koje su pokrenule „pet rundi proširenja NATO-a na istok, usmerile „revoluciju u boji“ u Ukrajini“ i „uterale Rusiju u ugao u pogledu bezbednosti.” Prema rečima diplomate, svi ovi faktori zajedno doveli su do aktuelnog sukoba u Ukrajini.
On je dalje opisao SAD kao „inicijatora i glavnog piromana ukrajinske krize“.
Džang je tvrdio da Vašington nastoji da produži oružani sukob što je duže moguće tako što je Moskvi udario sankcije bez presedana i dajući Kijevu još više oružja. Ova strategija ima za cilj da na kraju „iscrpi i smrvi Rusiju“.
Kineski ambasador je napomenuo da vidi paralele između sukoba u Ukrajini i najnovije eskalacije oko Tajvana. On je naveo da Bela kuća primenjuje alate koje je ranije koristila u toj istočnoevropskoj zemlji.
Prema rečima diplomate, činjenica da SAD „navijaju mišiće” na kineskom pragu, organizuju „razne anti-kineske grupe i da su sada otvoreno prešle sve granice po pitanju Tajvana” samo dokazuje njegovu procenu. On je ovo nazvao ništa manje od „azijsko-pacifičke verzije ’NATO-ovog proširenja na istok’“.
Izaslanik je istakao da SAD efektivno sprovode iste ciljeve u odnosu na Kinu kao i u odnosu na Rusiju – da „ometaju razvoj i uspon Kine, mešaju se u njene unutrašnje stvari“, kao i da „iscrpljuju i obuzdati ga uz pomoć rata i sankcija“.
Zvaničnik je nastavio da tvrdi da i kriza u Ukrajini i poslednja poseta Nensi Pelosi Tajvanu ukazuju na to da Vašington namerava da oživi mentalitet hladnog rata.
Štaviše, ovaj novi hladni rat je već u toku, tvrdi kineski ambasador.
Džang je opisao SAD kao silu koja uništava međunarodna pravila i izaziva nestabilnost i neizvesnost širom sveta. Hegemonija Vašingtona i oslanjanje na silu su „najveći izazov napretku i mirnom razvoju ljudske civilizacije“, dodao je on.
Ambasador je podsetio SAD da je Tajvan neotuđivi deo Kine i da je od pamtiveka, što znači da su sva pitanja oko ostrva isključivo unutrašnje stvari Kine. Takođe je naglasio da „današnja Kina nije Kina od pre sto godina, koja je bila siromašna i slaba, i neka drugi odlučuju o njenoj sudbini“.
Diplomata je napomenuo da Pelosijeva poseta Tajvanu neće promeniti „istorijsku i pravnu stvarnost” da je ostrvo deo Kine, niti će zaustaviti „istorijsku tendenciju potpunog ponovnog ujedinjenja Kine”.
Međutim, posetom predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Tajvanu ranije ovog meseca i njenim susretom i podrškom „separatistima“, SAD su se odrekle svoje prethodne posvećenosti principu „Jedne Kine“, objasnio je ambasador . On je rekao da je to najnoviji primer američke dvoličnosti, jer na papiru Bela kuća tvrdi da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Kine, ali u praksi to nije slučaj.
Kineski ambasador je takođe zahvalio Moskvi što se izjasnila protiv Pelosijeve posete zajedno sa „više od stotinu zemalja i međunarodnih organizacija“.
Džang je dalje pohvalio nivo bilateralnih odnosa između Kine i Rusije, opisujući ih kao „najbolji period u istoriji“. Prema rečima izaslanika, ovaj savez je „važna sila koja pomaže u oblikovanju multipolarnog sveta“.
Tajvan je samoupravna teritorija, kojom de fakto vlada sopstvena vlada od 1949. godine, kada je poražena strana u kineskom građanskom ratu pobegla na ostrvo i tamo uspostavila sopstvenu administraciju. Peking smatra tajvanske vlasti separatistima, insistirajući da je ostrvo neotuđivi deo Kine.
Poslednjih godina, najviši kineski zvaničnici, uključujući predsednika Si Đinpinga, otvoreno su rekli da Peking neće isključiti upotrebu sile kako bi obezbedio „ponovno ujedinjenje“ Tajvana sa kopnom.
Prema principu jedne Kine, velika većina zemalja se uzdržava od zvaničnog priznanja nezavisnosti Tajvana.
Tajvan je, međutim, godinama uživao široku diplomatsku i vojnu podršku SAD, koje održavaju nezvanične odnose sa ostrvom.
