Američki Senat je prošle nedelje podržao proširenje sa 95-1, što je redak prikaz dvopartijskog jedinstva u gorko podeljenom Vašingtonu. I demokratski i republikanski senatori su snažno odobrili članstvo dve nordijske zemlje, opisujući ih kao važne saveznike čije moderne vojske već blisko sarađuju sa NATO-om.
Glasanje je bilo oštar kontrast sa nekom retorikom u Vašingtonu tokom administracije bivšeg republikanskog predsednika Donalda Trampa, koji je vodio spoljnu politiku „Amerika na prvom mestu” i kritikovao saveznike u NATO-u koji nisu uspeli da ostvare ciljeve potrošnje na odbranu.
Švedska i Finska su podnele zahtev za članstvo u NATO kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu 24. februara. Moskva je više puta upozoravala obe zemlje da ne ulaze u alijansu.
30 saveznika NATO-a potpisalo je prošlog meseca protokol o pristupanju Švedske i Finske, koji im omogućava da se pridruže nuklearnom savezu kada sve zemlje članice ratifikuju odluku.
Pristup moraju da ratifikuju parlamenti svih 30 članica Severnoatlantskog saveza pre nego što Finska i Švedska budu zaštićene članom pet, klauzulom o odbrani u kojoj se navodi da je napad na jednog saveznika napad na sve.
Ratifikacija bi mogla da potraje do godinu dana, iako je pristup već odobrilo nekoliko zemalja, uključujući Kanadu, Nemačku i Italiju.